netko je jučer nakon utakmice napisao da mi ne znamo uživati u uspjehu,što je i istina,jer nema nikakvog znaka da je Dinamo ušo u ligu prvaka,dan svih Zagrepčana bi bio isti i da su ispali,nema nikakvog naboja,nema tog osjecaja nema niceg.
Jbt u Splitu bi npr. bio kaos,vikali bi da su najjaci na svijetu,bila bi euforija,slavlje danonoćno ali kod nas ništa,šta je za nas uspjeh?
šta se treba dogoditi u nogometu i životu opcenito da bi se mi osjecali ponosni barem na jedan dan,de se hvalimo time šta smo postigli,koji je nama racku?  to je stvarno ozbiljno pitanje,a još je ozbiljnije šta nemamo odgovor,jednostavno je to postalo tako da nas ništa ne dira previše,,kad je nešto loše kukati i jadati se znamo a u uspjehu i sreći ne znamo uživati