Poraz ko poraz, sam po sebi nije tragičan ni strašan, tim više jer je prolaz osiguran. Ono na što moram reagirati je - odmaranje... Odmaranje dečaka u naponu snage kojima je svaka sekunda na parketu bitna?! E, to mi nije jasno. Pa neka igraju, dobro, ne moraju glavni igrači svih 40 minuta letati po terenu, ali s jedne strane mi odmaramo igrače (a mislim da samo u Hrvatskoj ima toga da je igrač od 27-28 godina 'umoran' ili star za reprezentaciju - nevezano uz ovaj konkretna slučaj), a kad ne igraju u klubovima onda se svi bune kako im se mora dati šansa...
U svakom slučaju, ja sam inače žestoki protivnik tih 'odmaranja' u 'nebitnim' utakmicama, raznih kalkuliranja i sličnog jer je prije svega - nesportski. Pa najveći gušt, čast i ponos mi je bila 'nebitna' pobjeda nad Englezima na Wembleyu... (A sjetimo se i njihovog kalkuliranja koje je nas ostavilo izvan igre za SP...). Jednostavno mi  se gadi taj naš mentalitet kalkuliranja (pogotovo u košarci) i izjave tipa 'nama prvenstvo počinje sutra'… Ili igrajte kad ste došli ili se ostavite profi sporta i reprezentacije (ovo je nevezano uz ove mlade dečke, ovo je dublja dijagnoza naše košarke, zato mi posebno nije drago da se i ovi perspektivni mladići tome uče). Nemojte  mi pisati o umoru, ozljedama, zamoru, ovom-onom… To su dečki od 17-18-19 godina koji svaki dan treniraju i igraju. Sutra kad ne budu igrali u klubovima, nitko se neće na ta opravdanja pozivati…
Nadam se da će se iz ovog poraza barem izvući konkretni zaključci i da neće biti uzalud. A i dobro je da nas malo prizemlji.