Jedvaj je već više od godinu dana potrebniji mladoj reprezentaciji, a Kramarić će se izgleda još tri mjeseca privikavati. Sve jače reprezentacije pozivaju po 25 igrača, ali šta će nama toliko, jel? Još dvojica nek se prehlade i morali bi Joe i Miše uskakati jer ne bi imala igrača za sastavit prvih 11. Iličević nikad nije ni dobio ozbiljnu šansu, kako možemo znati jel valja? Šta će onda Jedvaja i Kramarića gurnuti u vatru protiv Turaka, pa ako odigraju slabije izvlačit se na neiskustvo. Ovakve utakmice su prilika da se to isproba, da se vidi tko koliko može. Pa dokle više s isprikama i opravdanjima za brkatog diletanta na klupi reprezentacije? Najbolje bi bilo da nas Mađari nabubaju pa se možda nešto i promijeni. Zbog čega igramo onda ako nije bitan ni rezultat ni igra, ni da se isproba nešto novo ni da se uigra? Koja je svrha tih prijateljskih utakmica osim odmora od klupskih obaveza.