Po meni, dva dijametralno suprotna poluvremena. U prvom poluvremenu sam vidio jedno lice Hrvatske koje bih htio češće vidjeti, na svakoj utakmici. Naš prvi red je stajao par metara od šesnaeterca Bugarske i bugari nisu imali ni sekundu vremena za organizaciju napada. Lako osvajane lopte, i agresija koja je jako nedostajala u većini utakmica (pogotovo na gostujućim terenima). Takav pristup je bio autoritativan i agresivan. Lice kakvo bi, po meni, trebali pokazivati protiv svih protivnika s kojima igramo (izuzev onih najkvalitetnijih na svijetu). Šteta da nismo na kvalitetniji način igru prvog poluvremena pretvorili u osjetniju prednost.
E, a sad, drugo poluvrijeme...
Ispalo je loše. Kažem "ispalo" jer mi se činilo da su od početka drugog dijela naši s ciljem stali malo dalje od bugara i dopustili im da se otvore i da nam krenu neke kontre ili polukontre. Ideja je vjerojatno bila tu, ali realizacija je bila očajna. Svaki put kada je trebalo ostvariti zadnje dodavanje koje će otvoriti kontru, lopta je išla presporo i jedno 10-ak metara u krivom smjeru. Da li je to stvar brzopletosti ili nekvalitete? Ja bih rekao kombinacija jednog i drugog. Ako već pripremaš taktiku da se čeka kontra (polukontra) igrači moraju imati u glavi da je ta zadnja lopta jedina i najbitnija stvar da se dođe do protivničkog gola. Meni je sve to izgledalo nekako na ho-ruk.
Zaključak: prvo poluvrijeme 85% onoga što bi trebalo biti, drugo 15%! 
3 boda su tu, ali nakon ovakvih utakmica je najbitnije da se donese kvalitetan zaključak što je valjalo, a što ne. I onda krene u rješavanje loših, a potenciranje dobrih strana.