Možda smo bili malo indisponirani pri izvođenju kaznenih udaraca.
Nismo zaboravili gađati, pa do ovog turnira nismo bili ništa gori od drugih.
Napad nam nije loš. Protiv Bahraina smo se čuvali, a čim smo dali gasa, tri minusa se istopiše u minutu.
Bahrain nije bezopasan, imaju zamisli, drskosti, ne igraju grubo kao Tunižani pa da će upadati u igrače manje,
a postižu dobre rezultate, jedina im je mana slaba kondicija.
Pa ipak je taj Bahrain namučio Dance.

Za napad se ne brinimo. Napokon nam je radio napad,
krila su mnogo češće radila, mnogo češće su dobijala loptu,
ponovo vidim vanjski skok-šut koji od Lackovićevih i Metličićevih vremena nismo vidili,
primjećujem Balićeva dodavanja na igrača na crti,
a uz to, sad ostajemo u napadu hvatati otpatke, za razliku od nekad,
kad smo bježali prema svojoj branci još dok je lopta upućena na protivničku branku tek letila prema njoj.