Neki dan nakon Vahinog nedostatka samokritike, krenuli su i napadi na njega. Pa premda sam i ja to zamjerio i mislim da se mora biti realan, upozorio sam da treba pustiti da vidimo sljedeće utakmice, posebno današnju, pa onda možemo suditi i napadati tu lošu igru. Rekao sam da će se ako bude dobro Vahi oprostiti i zaboraviti ta bahatost s novinarima i nedostatak samokritike, a poslije ove partije Dinama mislim da sam u pravu, ja sam prvi oprostio sve. Jer danas je Dinamo igrao veličanstveno, pogotovo ako se uzme u obzir teren koji ne dopušta tako lijepu igru kojoj Dinamo teži, i kad se uzme u obzir da nema Vrsaljka pa je Cufre moprao desno, a jadni mali Ibanez ni kriv ni dužan opet igra ono što stalno tupim da ne smije - beka! Iako mu se treba zahvaliti na dobrom ubačaju za prvi gol i jednom odličnom proigravanju Tomećaka dugom loptom, ali bolje da to nije napravio a da je u obrani bio kako spada, a ne tako ogromna rupa i to neprestano ispadanje, strašno! Tako da je onda Vaha uz ove objektivne probleme i još uz nedovoljno spremnog Sammira, ostvario igru u kojoj su stvarno razbucali Hajduk i da je bilo mirnoće i nesebičnosti u nekim situacijama, moglo je bito katastrofalno za Hajduk. Dok s druge strane da nije Ibaneza Hajduk bi teško i ovoliko stvorio, a ona najveća šansa je poslijedica klasičnog Kelavinog paničarenja kod izbacivanja lopte, koju btw, nije niti morao jer je bila unutar šesnaest metara i mogao ju je pokupiti fino laganini. Sve u svemu čestitke i oproštaj Vahi za egoizam, barem što se mene tiće.