Partizan i Cibona se ne mogu porediti, kod JSD je sustav toliko usavrsen da se tocno zna kada ce Vujosevic napasti suca, dobiti tehnicku, srusiti polet kod protivnicke ekipe, i preokrenuti tijek utakmice u svoju korist. Da ne govorim o sablonskoj igri.

Kod Cibone jedini sustav koji postoji je "dovedi gomilu polovnih igraca, po mogucnosti amerikanaca, pa cemo vidjeti sta ce biti"... od sustava ili taktike ili strategije nema niti s odnosno t, dovoljno je pogledati par utakmica, upravo ovi polovnjaci a najcesce ameri, jurisaju ko na skolskom igralistu, ko na basketu, 2 na 2, ni igre ni nicega, samo srljanje i srljanje. Samo u zadnjoj utakmici protiv Zvezde, koju sam pratio sa prekidima (okrenem kanal na nesto drugo, jer mi je muka od Cibonine igre) ja sam izbrojao 11 ili 12 takvih srljanja u nista, amer se zaleti ko kamikaza, pa sta bude... a i prodje ko kamikaza, vecinu tih idiota americka PZO je obarala u okean. Poneki i pogodi cilj, istina... eto to je stil Cibonine igre, idemo na rizik, 1 na 5, daj sta das.

Jedino onaj Saric igra smislenu kosarku... i velika minutaza mu samo koristi, bar nesto od Cibone... istina, drugi talenti griju klupu americkim kamikazama, ali sta se moze.

Ne mozes vjerovati koliko neodgovornosti u igri, koliko lezernosti ili nezainteresiranosti, kod tih kamikaza, krene on pod kos a 3 ili sva 4 suigraca slobodni za neko dodavanje, za neku akciju... valjda ih boli qrac pa drkaju i rade sto zele.