Have you ever been "In The Zone"?

Obrisan korisnik

Pristupio: 21.09.2002.
Poruka: 150

10. listopada 2003. u 08:03

Najpre jedno objasnjenje. Ja jednostavno ne umem da pogodim trojku - to se desi jedva jednom u svakih 10 ili 15, ne suteva, vec partija basketa. Tako slab sut (ne samo sa trojke, nego i iz svih pozicija koje su dalje od 5m od kosa) moze se objasniti time da nemam izgradjenu tehniku suta, vec svaki put sutiram drugacije - nekad skroz iznad glave, nekad sa cela, nekad sa rasirenom sakom, nekad ne, nekad taj sut izgleda kao da guram loptu ka kosu, itd. Sa pozicija blizih od tih fatalnih 5m umem dosta cesto da pogodim, jer je put koji lopta prelazi dosta kraci, tako da ni nema dovoljno vremena da se trajektorija lopte toliko pokvari. Iako ni kad pogodim sa tih 4-4,5m to nije bas najlepsi prizor, taj sut dosta cesto ulazi; ipak daleko od toga da mi je to neka jaca strana u igri. Ali trojka, ne. Nikako. Polovina pokusaja za trojku uopste ne dirne obruc - ili 'ubijem' tablu, ili, ajd kako bi rekli ovdasnji zlobnici, imitiram Pedju iz sedme utakmice finala Zapada. Postoji jedna opisna recenica iz NBA Live serijala prilikom draftovanja igraca - "Simply doesn't have three point range". Ili, jos bolja "Should never be allowed to shoot the three". I to je otprilike to.

ALI.

Pre par dana odem na basket. Lep dan, jedan na jedan. Pogodim par horoga, nekoliko iz blizine, nista neuobicajeno. i onda se izvucem i sutnem trojku. Bez koske. Jos jednu. Pa jos jednu. Pa jos jednu. Pet vezanih trojki, "nothing but net". Sesta je vec bila u kosu, ali je nekoliko puta udarila u obruc i izasla. Ok, napad za protivnika. Promasuje, hvatam loptu, opet izlazim na trojku i pogadjam jos tri za redom. Kraj partije.

I sve mi je delovalo potpuno normalno, potpuno uobicajeno, uopste mi nije delovalo nestvarno (kao sto mi sad deluje). bez razmisljanja kako ces da sutnes, kojom jacinom, kako ces da uhvatis loptu - osecao sam se kao masina savrseno nastelovana za trojku, samo je trebalo da bacam lopte i one ce ulaziti, znao sam, osecao sam da ce ulaziti. Kao da sam stajao pod kosem i ubacivao zicere - jednostavno osecas da ne mozes promasiti. Neverovatno.

Sutradan, na basketu, zeljan da potvrdim to "novosteceno oruzje", sutirao sam trojku vise puta - ma kakvi. cigla do cigle, kao i pre. Natrag, znaci, na horoge i muljanje pod kosem. Ali - veoma mi je drago sto sam, bar na nekoliko minuta, osetio bar delic onoga sto su osecali npr. Kukoc '87 u Bormiu, kad je sutirao trojke 11-12, ili Djordjevic u Atini '95 (Kukoc: Obruc mi je izgledao ogroman, bilo je to kao da bacam lopte u kadu, a ne u kos).

Ima li jos nekoga ko je voljan da opise svoje vidjenje tog suterskog transa?

john

Željan dokazivanja

Pristupio: 16.12.2002.
Poruka: 626

10. listopada 2003. u 08:04

Neki sam dan dobio prijatelja 6 partija jedan na jedan zaredom. Od toga tri puta tricom za 21:19. Dan prije 4 vezane. Gusti su gusti.

Obrisan korisnik

Pristupio: 19.09.2002.
Poruka: 1.447

10. listopada 2003. u 14:33

ha, znaci Mico lagano bi te "oderao" na basketu

..
kad sam u prilici redovno odem na basket, zadnjih dana ne cesto, ali kad se poklopi neko vrijeme zaredam i po 10 tak dana po 2-3 sata..
nemam problema sa tricom, znam nekad iz sale, da pogodjam i sa centra( iz 6-7 pokusaja jednom upadne

), inace nisam nesto posebno, ali sam medju boljim "na kosu" i to prije svega mogu zahvaliti kosarkaskim genima u porodici i naravno sto sam je u pocetnim dvoznamenkastim godinama i trenirao..

e sad, davno sam negdje cuo od nekog da je kosarka, ustvari igra koncentracije..naravno pored jos popratnih neophodnih uslova..koncentracija je najbitinija..desava mi se kad sam u ritmu i sav koncentrisan, da ne znam promasiti, ili tek uz faul..a desava mi se nekad da ni u bazen ne bi pogodio..znaci..naidje tako nekad momenat da stavrno, sto kazes "osjecas" loptu i ide te..a nekad ne..i to je to..
sto se tice suta, koji je isto tako vazan za preciznost, bitno je da imas jedan izgradjen sut, po mogucnosti sto skolovaniji,ja sam sa mojim sutem zadovoljan, malo vise iznad cela, lakat lagano izvucen u stranu, dlan ruke sa kojom sutiram(desna) nije pripijen uz loptu i sa lijevom nisanim, centriram..i isto sto je dosta bitno kod suta jeste da ti, kad loptu lansiras, ruka sa kojom si je sutnuo bude sto ispruzenija(ne ukocena) uz pravilan "skok-sut" a i ne mora...i onda zagrijavanje suta uz 10-20 suteva ..basket lagano moze da pocne..

ps.
horog mi je takodjer jaka strana, to su mi cak i najlaksi poeni a najmanje se umorim i iznerviram protivnika..

e da, jos da dodam da najvise volim 2 na 2 igrati..

Obrisan korisnik

Pristupio: 18.09.2002.
Poruka: 8.488

10. listopada 2003. u 14:59

nije toliko vazno sto radis rukama dok sutiras,to se brzo da nauciti,moras uskladiti ostatak tijela.sut pocinje u peti,necemozes pogoditi tricu ako ti je tijelo u disharmonij,moras se pravilno odraziti tj naci najbolji automatizam za tvoj sut.sto radis nogama kada sutiras tricu? saginjes li se malo ili stojis potpuno ravno (a la sabonis

) ?

Obrisan korisnik

Pristupio: 21.09.2002.
Poruka: 150

10. listopada 2003. u 18:17

Hehe, nije mi bila zamisao da sad trazim savete za bolji sut (mada hvala na tome), nego je rec o tom osecaju (da sta bacis na kos mora i da udje), i da li neko ima slicno iskustvo sa time.

[QUOTE]desava mi se kad sam u ritmu i sav koncentrisan, da ne znam promasiti, ili tek uz faul..a desava mi se nekad da ni u bazen ne bi pogodio..znaci..naidje tako nekad momenat da stavrno, sto kazes "osjecas" loptu i ide te..a nekad ne..i to je to..

Vidi cijeli citat

E, al nije u tome stvar.

Nije to ono obicno "nekad te ide, nekad ne", to su sastavni delovi svake partije. Problem je u tome sto i pri izuzetno dobrim partijama ja ne mogu da dam trojku. Jednostavno ne umem, i to ti je. Kao sto neko ne ume da pogodi sa skokom unazad (fade away); kao sto neko ne ume da pogodi horog sa 3-4m. Znam, to je sve stvar treninga, ali ja nisam puno trenirao kao klinac (manje od godinu dana), a previse sam lenj da odem sam na kos pa da vezbam sut. Bukovcan, odgovor na pitanje 'sta ne valja pri mom sutu' je - nista ne valja

. Od polozaja nogu, tehnike izbacaja, polozaja tela, skoka (nema ga

- sutiram ko Divac, ne moze papir ispod nogu da mi se izvuce), sve je to jednom ovako, drugi put onako, nista nije izgradjeno - otuda i izuzetna nepreciznost. Eto, ne znam sta jos da kazem da jos vise naruzim svoj sut.

I ne znam kako jos bolje da vam opisem stanje da se iz jednog cistog extrema - cinjenice da ne mogu da dam trojku - predje u sasvim suprotan ekstrem - da osecam da ne mogu da promasim trojku.

Svi mi imamo neke pozicije odakle lagano pogadjamo, i odakle cesto volimo da sutiramo (npr. jedna od mojih omiljenih je skroz sa leve strane, sa 3-4m o tablu - to gotovo da ne promasujem. ili horog sa desne strane iz mrtvog ugla o tablu - ma poslastica

). Isto tako, postoje pozicije odakle redje sutiram, jer odatle bas i nisam precizan.
Prosecna partija basketa (suterski prosecna) je kada pogadjas odakle obicno pogadjas, i kada promasujes ono sto inace ne pogadjas cesto. Slaba partija je kad ne pogadjas nista - ni sa 'svojih', ni sa drugih pozicija (po pravilu se do slabe partije dolazi preko prethodno neprospavane noci

). Dobra partija je kad pogadjas i sa svojih, i sa pozicija odakle uglavnom promasujes - i to je to, tada vidis da te ide, pa pokusavas i ono sto inace ne bi.

Ali ovo je bilo nesto daleko vise od dobre ili izuzetno dobre partije. To je, ajd da se ponovim, osecaj da, odakle god bacis i kako god da bacis loptu, ona jednostavno mora da udje. neka vrsta transa. Ameri imaju izraz za takvo stanje - za tog igraca kazu "he's in the zone". I zanimalo me je da li je jos neko tako nesto osetio. Kukoc jeste - u Bormiu - i veoma je lepo to opisao.

[QUOTE]P.S. horog mi je takodjer jaka strana, to su mi cak i najlaksi poeni a najmanje se umorim i iznerviram protivnika..
e da, jos da dodam da najvise volim 2 na 2 igrati..

Vidi cijeli citat

svaka cast Damire.

za horog sam vec rekao, neretko ljudi stanu pa se zgledaju posle nekog mog nenormalnog horoga preko dvojice - u stilu "au, jel vide ti ovo".
a i 2 na 2 je prava mera. u 3-3 je guzva (bar meni), 1-1 je previse naporno.
pozdr...

Obrisan korisnik

Pristupio: 21.09.2002.
Poruka: 150

10. listopada 2003. u 18:18

Hehe, nije mi bila zamisao da sad trazim savete za bolji sut (mada hvala na tome), nego je rec o tom osecaju (da sta bacis na kos mora i da udje), i da li neko ima slicno iskustvo sa time.

[QUOTE]desava mi se kad sam u ritmu i sav koncentrisan, da ne znam promasiti, ili tek uz faul..a desava mi se nekad da ni u bazen ne bi pogodio..znaci..naidje tako nekad momenat da stavrno, sto kazes "osjecas" loptu i ide te..a nekad ne..i to je to..

Vidi cijeli citat

E, al nije u tome stvar.

Nije to ono obicno "nekad te ide, nekad ne", to su sastavni delovi svake partije. Problem je u tome sto i pri izuzetno dobrim partijama ja ne mogu da dam trojku. Jednostavno ne umem, i to ti je. Kao sto neko ne ume da pogodi sa skokom unazad (fade away); kao sto neko ne ume da pogodi horog sa 3-4m. Znam, to je sve stvar treninga, ali ja nisam puno trenirao kao klinac (manje od godinu dana), a previse sam lenj da odem sam na kos pa da vezbam sut. Bukovcan, odgovor na pitanje 'sta ne valja pri mom sutu' je - nista ne valja

. Od polozaja nogu, tehnike izbacaja, polozaja tela, skoka (nema ga

- sutiram ko Divac, ne moze papir ispod nogu da mi se izvuce), sve je to jednom ovako, drugi put onako, nista nije izgradjeno - otuda i izuzetna nepreciznost. Eto, ne znam sta jos da kazem da jos vise naruzim svoj sut.

I ne znam kako jos bolje da vam opisem stanje da se iz jednog cistog extrema - cinjenice da ne mogu da dam trojku - predje u sasvim suprotan ekstrem - da osecam da ne mogu da promasim trojku.

Svi mi imamo neke pozicije odakle lagano pogadjamo, i odakle cesto volimo da sutiramo (npr. jedna od mojih omiljenih je skroz sa leve strane, sa 3-4m o tablu - to gotovo da ne promasujem. ili horog sa desne strane iz mrtvog ugla o tablu - ma poslastica

). Isto tako, postoje pozicije odakle redje sutiram, jer odatle bas i nisam precizan.
Prosecna partija basketa (suterski prosecna) je kada pogadjas odakle obicno pogadjas, i kada promasujes ono sto inace ne pogadjas cesto. Slaba partija je kad ne pogadjas nista - ni sa 'svojih', ni sa drugih pozicija (po pravilu se do slabe partije dolazi preko prethodno neprospavane noci

). Dobra partija je kad pogadjas i sa svojih, i sa pozicija odakle uglavnom promasujes - i to je to, tada vidis da te ide, pa pokusavas i ono sto inace ne bi.

Ali ovo je bilo nesto daleko vise od dobre ili izuzetno dobre partije. To je, ajd da se ponovim, osecaj da, odakle god bacis i kako god da bacis loptu, ona jednostavno mora da udje. neka vrsta transa. Ameri imaju izraz za takvo stanje - za tog igraca kazu "he's in the zone". I zanimalo me je da li je jos neko tako nesto osetio. Kukoc jeste - u Bormiu - i veoma je lepo to opisao.

[QUOTE]P.S. horog mi je takodjer jaka strana, to su mi cak i najlaksi poeni a najmanje se umorim i iznerviram protivnika..
e da, jos da dodam da najvise volim 2 na 2 igrati..

Vidi cijeli citat

svaka cast Damire.

za horog sam vec rekao, neretko ljudi stanu pa se zgledaju posle nekog mog nenormalnog horoga preko dvojice - u stilu "au, jel vide ti ovo".
a i 2 na 2 je prava mera. u 3-3 je guzva (bar meni), 1-1 je previse naporno.
pozdr...

Obrisan korisnik

Pristupio: 19.09.2002.
Poruka: 1.447

10. listopada 2003. u 20:47

a hebiga Mico, to sto se tebi desilo mozda moze da objasni neki astrolog, neko ko ti moze izracunati polozaj zvezde(crvene

) sa datumom rodjenja itd bla,blaa..u tom trenutku i vremenu na cijeli kosmos..

, mislim bez sale, nisam nikad dozivio takav osjecaj da npr. sutnem nogom da bi upala..dobro, nekad "kad me ide" taj izraz upotrebim..ali stvarno u tako nesto da upadnem, u takvu "kosmicku rupu"? ja jos nisam dozivio..a ne kazem da ne bi bilo lose..

[QUOTE]sto radis nogama kada sutiras tricu?

Vidi cijeli citat

ha, cese se iza uveta

, dobro buki, podrazumjeva se da tijelo moras dovesti u takav polozaj koji je najbolji za odraz i sut,zqa tricu pri skok-sutu tijelo bi trebalo biti nesto nalik "bumerangu", medjutim ja bas to ne smatram za nesto sto je toliko presudno za preciznost suta, to ide mahinalno, odnosno, kako da kazem, samoincijativno, samo od sebe tijelo stvori sebi najbolji polozaj...
a za pravilan sut, smatram da je osnovna stvar u tehnici, kakav je zglobi izbacaj, drzanje lopte..itd..
imam jednog frenda koji inace razbija trojke, on i sa skokom i bez njega, rasirenih i skupljenih nogu, pogadja i to bez koske..

Obrisan korisnik

Pristupio: 27.12.2002.
Poruka: 129

10. listopada 2003. u 20:56

Bukovcan ... al'' si se ispromasivao. Svaka cast.

Obrisan korisnik

Pristupio: 21.09.2002.
Poruka: 115

11. listopada 2003. u 02:46

Za razliku od fudbala ja basket igram prosecno i moja jedina vrlina je ta sto nisam sebican i sto sam vrlo pozrtvovan. Posto sam rekao nesto o mom kosarkaskom umecu da kazem nesto o glavnoj tacki ovoga skupa tj. "transu". Mico ja sam u takvom stanju bio pre dva meseca. Drugovi su me pozvali na basket i ja sam pristao da izadjem da odigramo koju. Prvu partiju nisam mogao da pogodim ni tablu, cak sam dva puta i zicer promasio. Tu partiju sam zavrsio sa jednim poenom. Na pocetku druge utakmice sam primio loptu negde izmedju mesta za izvodjenje slobodnog bacanja i trojke. Nisam ni pogledao kos odmah sam skocio i sutnuo na kos ... vrsnula. Posle ovog kosa sam osetio takvo samopoizdanje da sam odmah u sledecem napadu krenu na prodor i opet postigao kos. Imao sam takvo samopouzdanje i sa takvom sam lakocom igrao da sve sto bih nekada obicno promasio sad je ulazilo. Ovu partiju smo pobedili a i sledecu i tako sve dok se moglo igrati a ja sam sve to vreme bio nezaustavljiv, oni koji su me prvi put videli verovatno su mislili kakv sam ja igracina a ovi koji me znaju od ranije su se pitali sta sam to jeo pa sam postao takva zivotinja. Ja sam se osecao divno i tako siguran u svoje sposobnosti da dam kos, a sve to vreme nisam uopste mislio samo sam bacao loptu ka kosu a ona je nekim cudom svaki put ulazila u kos. Sutra dan sam opet otisao na basket s,misljenjem da sam nekako poceo mnogo bolje da igram. Na moju zalost opet sam bio onaj stari.

Obrisan korisnik

Pristupio: 15.06.2003.
Poruka: 1.513

11. listopada 2003. u 10:44

Hmhm, ne bih da se pohvalim ali vidim da ste svi vi za mene profesionalci. Moje jedine dobre partije bile su dok sam bio student, i to uglavnom protiv devojaka

Salim se, mada ne skroz, jer sam zbog povrede ligamenata na oba kolena, zauvek odvojen od basketa.
Inace sam igrao nekada i to svaki dan basket. Mada nemam neku visinu, moja prednost su bili sutevi iz daljine. Ali kao sto Mica rece, to je neverovatno, jednnog dana ti upadne "iz Zimbabvea" koliko ti ide, a onda sledeci put ne mozes da ubacis ni ono sto bi "baba" ubacila. Secam se, nekoliko godina za redom bio sam jedan od organizatora, skole kosarke na Adi u BGD. Dolazila je jedna grupa iz Amerike, koja je dve-tri nedelje ucila nase klince pravilima, a na kraju je organizovan turnir (btw zvao se Dzordan-Djordjevic). tog dana najavili su da ce doci kamere RTS i snimati. I naravno svi su se popalili kao mali majmuni i svi su ubacili sve i svasta, bas kao i ja. Ali onda kako to biva na sledecoj utakmici nista nisam mogao da pogodim. Ali bas nista. I jos kad sam primetio da su kamere snimale upravo tu utakmicu...
Uglavnom danas jako retko igram, mozda jednom godisnje zbog kolena, ali cesto pogledam basket turnire tu po gradu.