Ne znam je li netko gledao ukića na hrt-u najon tekme. Upravo sam pogledao izjavu i u trenutku kad govori da 10 već godina igra za repku i prvi put igra u ovakvoj atmosferi, čini mi se da mu se u glasu mogao iščitat lagan drhtaj i suza iz oka. Vidi se kolko je roku stalo do ove repke a one njegove kapetanske trice su dokaz igrača s mudima, on je danas sam odveo sa +6 na +12 i giljao je žestoko u obrani i to na bellineliju

Hola!

Evo nas iz Ljubljane. Vodio sam bolju polovicu pa sam se malo isprsio - kampirali smo dolje i mahali plebejcima (bez brige i dalje sam jedan od vas, pogotovo nakon ovog - bankrot! ) na tribinama koji su bili odlični i glasni kao mi dolje.

Atmosfera je bila odlična. Ugušili smo Talijane svaki put kad su pokušavali nešto kao navijati za svoju momčad.

Dvorana je odlična - nema čekanja ako iskeširaš malo više za kartu (kupljena na licu mjesta), a premjestiš se na mjesta koja koštaju 10 eura više bez problema. Dakle, nije bila puna dvorana - ali oko 6-7000 ljudi - onako odokativno. Puno više ''kockica'' - odnosno kvadratića nego azzura.

Zaposlio sam moju ljupku asistenticu da fotografira dok sam ja skakao i gubio glas, mlato praznu stolicu iza sebe i NARAVNO - gestikulirao sucima što su točno trebali svirati. Ukratko, navijački paket. A pošto sam predmnijevao razvoj situacije još ovdje na forumu - bilo mi je smiješno kako negdje na sredini 2/4 moja asistentica, inače jedna od najpristojnijih i dobroćudnija osoba na planeti, gleda blijedo u mene nakon tko-zna-koje zabrljotine/promašenog zicera i kaže: PA KOJI JE NJIMA KURAC!? ŠTA IM JE!?

Na to je pala solomonski mirna podignuta ruka i odgovor: ''Samo polako. Ovo im je hobi.''

Ali i sam sam se živcirao na svaku loptu i sudačku odluku protiv nas iako je suđenje bilo sasvim korektno. Izgledali smo užasno sporo u prvom poluvremenu, a Žorić i Tomić kao nekakva fatamorgana - halucinacija. Sve u svemu - preporučujem doživljaj svim ljubiteljima košarke. Domaćini su bili ljubazni i susretljivi, a suparnici u miru istrpjeli poraz.

Dva palca gore svemu - za sve skupa - a posebno četvrtfinale.

Umirao sam od smijeha i proklinjao MANIJAKA (dobro sam mu ime nadjenuo) kad sam pročitao onu izjavu o ležanju ispod koša. Kad je promašio ono polaganje ja sam dok je lopta još curila iz koša počeo mlatiti prazno sjedalo iza mene. I onda se okrenem i vidim Bojana da leži ispod konstrukcije. Šta je bilo? Je li udario glavom? Nisam ispratio!

I još poslije vozim iz Slovenije i mislim si: ''Hebote, da se nije Bojanu nešto dogodilo kod onog pada. Možda je istrpio tekmu poslije, pa kad se ohladi... Ako izgubimo njega...''

I onda dođem kući i pročitam da je ležao ZBOG BRUKE! MA IDI U ZNAŠ ŠTA BOGDANOVIĆU! Koji element!

Ubacit ću i foto reportažu što je puno bolje od ovog ramblanja - samo da razvrstim fotke.

P.S.
Kasnije u šetnji centrom kaže asistentica - ''Hej, vidi koliki je ovaj?! Šta je ovo!?''. A ja se okrenem i vidim neuglednog prenaraslog dječarca u sivoj trenerčici i kapuljači preko glave i kažem joj: ''Pa to ti je Ante Tomić.'' Toliko o prehladi kad se smuca okolo po gradu odmah poslije tekme. A kaže asistentica: ''Da ga odem užicat slikanje pa ga odmah mogu pitat' zašto stalno pada ili zašto mu onako ispada lopta iz ruku?'' A pošto bi ga ona stvarno to i pitala, ja rekoh: ''Ma nemoj gnjavit čovjeka - vidiš da ima već dosta problema.''