realnost hrvatske kosarke....nema se vremena baviti nostalgicnim romanticarima na jednom forumu ;-) U Istanbulu - gle, ko se sjeca, mnogi su sumnjali da cemo to uopce proci - je bio konzenzus da moramo klupu poboljsati za neke igrace....no se nije dogodilo, Dreznjak Darijo je tu, i Nakic, al zato fali Perkovic i Badzim (zasto on nije tu?), dakle jedino smo iskrpali izostanke kamo li da poboljsamo roster.....i eto ti ga sad...Kapusta lako za procitat, ostalo smo vidili

Jesu se izredali padobranci, je li zrak čist?

Najbezbolniji poraz ikad, čak mi je malčice i drago zbog zadržavanja fokusa. 

... a kud bi Perkovica uvrstavao kad je bio ocajan u Splitu

Pored svih  njihovih trica smo bili u tekmi, čak imali +7 i onda odigrali jako loše i jos gore nego od početka sadnje cetvrtine.

Mislim da je umor bio vidljiv, ali moram reći da me Hezonja iznervirao sutevima. Znao sam u tom trenutku da gubimo kao je to bio slučaj kad je Babo uzimao suteve. To je raspad momčadske igre, to nije više korištenje mismatcha. Šteta, ali nije strašno. Idemo dalje i onda šta bude. Meni bi bilo veliko i ugodno iznenađenje da odemo u Paris.

Svaki je poraz neugodan. Ali....je li se sjeće itko poraza na kvalifikacijskom turniru u Torinu 2016. od Italije u grupnoj fazi? Ili se svi jako dobro sjećamo pobjeda nad Grčkom i Italijom s istog turnira? I OI u Brazilu poslije?