Mislim da se po sportovima ne moze generalno gledati iskustvo trenera. Nogomet i kosarka su miljama daleko sto se toga tice.
U nogometu je cak ponekad ispred taktike bitnija kondicija, pripremljenost i fizicke karakteristike nego taktika. Primjerice u nogometu mozes biti taraba za neku ofenzivnu taktiku, pa postaviti dvostruki blok i autobus u sesnaesterac i proci dalje. U kosarci ne mozes staviti sve igrace ispod kosa i nadati se da ces izvuci 0-0...

Tako da sam apsolutno za Kukoca. Covjek je ako nista drugo bio vanserijski igrac, suter i zajedno s Tabakom koji je bio odlican censtar i jos jednim iz nase 92' generacije bi mogli napraviti dobar posao. Imamo dva izvanredna igraca, Tomica i Bogdanovica, jednog koji ce postati jos veca zvijer, Sarica i uz par role-playera, nekoliko velikih nada.
U toj konstelaciji, dovoljan je trener koji kuzi kosarku, razumije kako trena igrati a ne trener koji ce kako je rekao Aco izvrsno "ekipu podrediti sebi, a ne sebe ekipi". Mi da smo samo zadnjih par minuta igrali na Tomica, prosli bi Francuze. Da smo samo imali akciju za Tomica i jednu za Bogdanovica da ostane sam na sutu, dosli bi do polufinala.

U takvim dobrim ekipama, s nekoliko vrhunskih pojedinaca, pravi trener ce vidjeti gdje moze najvise dobiti. Tu je prvenstveno bitno razumijevanje i poznavanje kosarke i same igre, iskustvo je manje presudno. Zato su Kukoc, Tabak, Perasovic, Rimac i slicni odlicna rjesenja i drago mi je da i Djordjevic u Srbiji pokazuje da nije iskustvo prva stvar kojuntreba gledati...