Heh to je sada druga strana medalje kada se trener podredi razvijanju jednog igraca naustrb timskog uspjeha (sta ne mora uvik znaciti da je tako, sve ovisi o tom igracu, njegovoj kvaliteti, mentalitetu i odnosu prema momcadi). Ali, to tako mora biti.

Na tebi je naravno da se pokazes ali jbg prvo moras to napraviti na treningu.

Stvar je isto sta mozda u tim mlađim uzrastima ti i jesi bolji od tog izabranog igraca. To svejedno ne opravdava to da trener stavlja tebe u igru ako taj igrac ima potencijal (prventstveno fizicki)  a ti si eto u tom trenutku bolji jer si prije njega narasta ili si malo jaci od svojih vrsnjaka ili eto cak i imas vise znanja i tehniku ali znas i sam da neces previse narasti i da nisi neki atleta, moze biti puno mogucnosti ali igrac s vecim potencijalom u tim mladim uzrastima mora imati prednost.

Andre Roberson.

E viš upravo taka po men iskrivjena logika služi našin trenerin dab pravdali svoje postupke koji moru bi motivirani skroz drugin, pokvarenin razlozin. Uticaj roditeja, menadžera, niki privatni interesa je pomen češći razlog za fovoriziranje određeni igrača. Ko more obiktivno procinit "potencijal" određenog igrača? Naši treneri, koji jedna da imaju završenu ozbijnu trenersku školu? Svak tude triba imat jednake šanse. Nekoj inteligentniji, nekoj atletičniji, neko naprosto ima ono nešto za određeni sport. Nisu tude treneri da izigravaju proroke nega da svima dadu jednaku priliku popravit ono šta ne vaja kako bi postali bolji. Svimaj jasno da velikon minutažom manje talentirani igrač more ppostat bolji o više talentiranog. Sport je pitanje mišićne memorije i šta više put ponavjaš određene situacje većaj šansa daš postat ono šta se zove "dobar igrač". Sideć na klupi il igrajuć par minuta utakmice još nika niko nije posta ozbiljan igrač i neće. I ka te trener pridodredi za tako što, odma ti je oduzeja mogućnost uspiha. I točka. Sve ostalo su alibiji koji sakrivaju nike druge stvari.

Što je srljao u Barcu i NBA mogao je ko Šarić odigrati dvije sezone u Ciboni ili napitku pa bi danas bila s njim druga priča.

Nazalost u nasim ligama je sve divlje, pa tako i treneri, klubovi i razlozi zasto netko igra a zasto ne. Klubovi su u besparici, treneri koji rijetko kvalitetni i strucni, ne postoji skauting i detaljna analiza pojedinog igraca, jedva da postoju normalna fizicka mjerenja itd.

- Prvo se triba gledati na fizicke, motoricke i atletske sposobnosti te potencijal u tom podrucju gledajuci na genetiku samog sportasa.

- Nakon toga ide ono tesko mjerljivo i taj tako zvani sportski IQ (pozicija na terenu, citanje situacija, brze reakcije itd).

- Pa na kraju ide cila tehnicka prica (sut, kontrola lopte, leđna tehnika itd)

Pa ti sada meni reci kakvog bi ti igraca stavlja u prvi plan u mladim uzrastima i sta se od svega toga moze nauciti i a sta ne.

Odma da razjasnin ka govorin iz vlastitog iskustva i iskustva meni bliski momaka, ne radi se o nekakvin jasnin fizičkin nedostacin s jenu stranu i prednosti s drugu. Tu nike velke razlike nika ni bilo. Koj tija igrat basket nega likovi koji su većinon bili najveći u razredu.
Al znaš šta mene u ciloj ovakoj priči najviše raspizdi? Činjenca da niko iz moje i bliski generacja ni posta NBA il Euroligaški igrač. Nit blizu. Pa baranko ka ja nisan moga igrat i proć daje, šta nisu uspili ti "genijalci" zbog koji san sidija tolko put? Sa ka gledan najdaje su dogurala dva lika koji su još u kadetin otišla u manji klub jere su bili "netalentirani". I to dogurali znači da se vucaraju okolo po bezveznin ligan bez da su it provali baranko završit faks. Daklen, kakvaj to bila vizija trenera kojis forsirali likove od koji se sad niki neće javu odigrat nit rekreativni basket, a kamol ozbijnu košarku. I tako iz generacje u generacju.

Petrović: "Mi imamo toliko prostora za napredak da je to neverovatno"


Aco poprilicno optimistican. Realno, osim Srbije, protiv svakoga Hrvatska moze igrati egal u osmini finala. Protiv Rusije bi po meni bili favoriti na papiru, pa cak i protiv Letonije mozda.

Ove Srbija sa Bogdanom, Marjanovićem i 10 rudara, da Hrvatska nema šanse?