Hezonja je na granici da postane igrac, dok je Zizic na granici da postane Zver.

Mora da su cekali(brat i menadzer) da vide hoce li Aco uzeti nekog crnca razigravaca za playa, da mu igra ne bi stagnirala tokom leta - i Tomic kad je bio dominantan u EL u repki je bio smesan bez playa.

Sa ove distance reklo bi se pametna odluka brata i menadzera.

Pa kolko se ja sjećam Pop je p'n'r zvijer?

Hezonja ima jedno 7 ili 8 slobodnih mjeseci, tako da može bez jebem ti uzet par.

Što se tiče drugog. Na kraju se sve svodi na izgovor i opravdanje. Hezonja, iako loš, uopće nije puno lošiji od Simonovića i Kalinića koji su prve dve opcije na krilu 2. momčadi s zadnje OI, a bez jebem ti ih može prejebat u jednoj utakmici. Luka Babić? Punoooooooooooooooooooooo teže.

Hezonja kakav je da je, sa svojih 203-4 koliko ima, skočnosti i brzim izbačajem je dobra opcija za EU na trojci.

A ce on igrati, zar nije Asin naglasak na odbranu. Mozda ga bude vodio kao specijalca za neke tekme.

Ti si propustio zadnjih par meseci kosarke.  

e jesam se sad prestrašio, otvorim teletekst RTL-a i naslov "Bogdanović zbunio" , već su mi crne misli prošle da nije možda i on na vagi za nastup.

Procitao sam zadnjih desetak stranica, i moram priznati da na ovu situaciju gledam drugacije od vecine sto me i nagnalo da se logiram nakon dugo vremena.

Prije svega, sasvim mi je jasno da ljudi emotivno reagiraju te da su ogorceni na nedolaske. Svi mi koji smo fanovi bilo kojeg sporta smo bili u situaciji da smo ljuti sto igrac ode iz ekipe A u ekipu B i slicno. Nemoguce je racionalno objasniti zasto ti je upropasten cijeli dan samo zato sto je klub za kojeg navijas izgubio utakmicu ali to je jedna od ljepota sporta. Kad se radi o reprezentacijama stvar je i izrazenija.

Ali kada prestanemo gledati kroz navijacke oci, premisa koju gotovo nitko ne ispituje je da je neodaziv reprezentaciji izdaja kao da se radi o pozivu za obranu zemlje u ratu a ne o sportu - u kojem se igrace neposredno ucjenjuje kartom patriotizma jer su 'duzni' igrati za domovinu dok savezi i posebno FIBA zaradjuju milijune na njihovim ledjima.

Ja uvijek polazim od sebe, nikad mi nije palo na pamet da za vrijeme godisnjeg odmora odem volonirati u bolnicu, vrtic, dom staraca ili da na bilo koji drugi nacin stavim svoje znanje i sposobnosti u sluzbu opceg dobra i na taj nacin pokazem da volim svoju sredinu/zemlju. I nitko mi to nikad nece zamjeriti. Da sam sportas bio bi izdajnik i supak.

Nikada mi ta dvostruka mjerila za sportase nisu bila jasna. Moze li mi netko objasniti zasto su oni DUZNI? Zato sto vecina mnogo zaradjuje? Zar to nisu postigli svojim radom i talentom kao i ljudi u drugim strukama? Zato politicari ne zastupaju Hrvatsku u Briselu pro bono? Gdje je njihov patriotizam?

Devedesete su bile posebna prica, stvaranje drzave, nacionalni naboj, nedolazak tada bi imao drugaciju poruku. Zbog svega toga sam manje ljut na Zizica i Hezonju, a vise imam jako puno respekta prema Saricu i posebno Bogdanovicu (koji je bez ugovora) sto imaju volju i zelju predstavljati Hrvatsku, jer to ne uzimam kao zdravo za gotovo, vec to govori jako puno o njima kao ljudima.

Znam da sam u velikoj manjini, upravo zbog toga sam i odlucio probati stvari prikazi iz drugog kuta.

Sto se tice samog prvenstva, kao i u vecini sportova mislim da je nama veci problem struka a manji talentiranost rostera. Volio bih da sam u krivu.

Pozdrav

Može vraga se vratit. Kada je bijeli europski SG sa druge strane 25 godina, + još koji bi otišao sa stigmom busta iz NBA lige, se uspješno vratio u NBA ligu?