Previse optimizma tu ima, odjednom 

Sto se tice momcadi, samo da nastave rasti, ali... daj Boze.

Pre početka meča Bojan Bogdanović je imao ozbiljnih problema sa opremom. Desna patika hrvatskog asa nikako nije mogla da se dovede u red. Na kraju je, ipak, uspeo da je utegne kako valja i da počne susret. Pored nas je seo Stojan Vranković, predsednik Košarkaškog saveza Hrvatske. Malo smo proćaskali sa njim pre početka susreta, a onda pažnju usmerili na teren. Rumuni su nestvarno startovali i poveli sa 10:0. Moram da priznam da mi je bilo malo neprijatno da urlam i radujem se svakom dobrom potezu rumunskih košarkaša dok sedim pored predsednika saveza njihovog rivala. Ipak, Jošo nije mnogo mario za to. Tokom susreta kvalitet je isplivao na površinu, te su Hrvati relativno lako stigli do pobede. Briljirao je spiker, koji je svaki koša Bojana Bogdanovića proslavljao povicima Boooogdan Bogdanović!

Međutim, mene je više interesovalo ono što se dešavalo na klupi naših zapadnih suseda. Ne znam koliko je fer što ovo pišem, ali jednostavno moram. Tu se napetost oseti u vazduhu i kao da je samo pitanje vremena kada će neko da se pobije. Dva iskusnija košarkaša su najpre ogovarala jednog mlađeg, a samo je još jedan mlađi slavio dobre poteze tog košarkaša kojeg su ogovarali. Primetio je Vranković da i mi, zamalo da napišem obični smrtnici ali se onda setih da sam imao žutu narukvicu i da sam VIP, vidimo to i besno je skrolovao telefon gore-dole. Na poluvremenu je i Dino Rađa popričao sa "mlađim košarkašem" i pokušao da ga bodri. Međutim, posle svakog izlaska sa terena nekog od starijih usledilo je objašnjavanje drugom starijem kako ga je "onaj" gledao, šta mu je rekao, kako nije izrotirao, kako nije mogao da mu doda, a on se ljuti i slično. Bilo kako bilo, Hrvati su dobili taj meč, ali i ostavili sumnju koliko mogu usled svega pomenutog. Pobede popravljaju atmosferu i nije isključeno da i ovde dođe do toga. Ipak, po svemu viđenom teško je verovati u takav scenario. Posebno sam siguran u to nakon reakcije i priče predsednika Saveza sa najbližim kolegama nakon meča, a koju smo čuli dok smo čekali našeg domaćina da nas sprovede po Klužu i pokaže nam čari noćnog života.

Ja bi za protivnika rađe turke ali s obzirom da su domacini to bitno mjenja na stvari.
Takođe interesantna stvar je ta da vec ako trebamo dobit turke za protivnika bilo bi bolje da ih dobijemo nakon poraza od latvije a ne pobjede.
Jer pobjede li latviju znaci da su sposobni dobit nominalno jaceg od sebe i jos ce bit puni samopouzdanja.
Nazalost turke ne mozemo dobit nakon poraza od latvije vec samo pobjede.

U koliko sati igramo u nedjelju?

odlučit će se nakon što će se znati svi parovi po željama domaćina i tv pravima

Ovo samo teški psihopat može napisati. Čim se taj čovjek  bavi... očigledno nema svoj život.

Dakle idemo na ruse, otvaraj temu.

Nagy udri Mozgova