Zadar, a i svi ostali naši više ne izbacuju nikoga . Ni jednog igrača.  Sve što je zadnjih godina izašlo je preko 2 metra. A 2 metra ne možeš naučiti. I tu je dobra genetika, pretežno dinarska odigrala ulogu. Nerad se vidi ispod 2 metra. Ne govorim tu o top klasi beku jer se i taj mora roditi, a onda usavršiti i izbrusiti, ali nasi klubovi više nisu u stanju izbaciti nekog novog Kusa. Ma kakvog Kusa. Jedan Erjavec, Voloder ili Krstić su pojam. Tu se vidi sva ne inventivnost i nesposobnost naših klubova.

Otprilike kao i država imamo u klubovima birtijaše, podobne i uhljebe. Jako malo i gotovo ništa učitelja i operativaca. 

E onda cemo mi vjerojatno onog kojeg oni odbacu... 

Je, je - Zadar će igrat s četri playa i Vukovićem na centru, to je nova revolucija u košarci. Gibson šesti igrač.

Zalosno je da Zadar kao grad kosarke ne izbacuje nista, suvislog igraca  a ne nivo Kusa.

Sva sreca da mi radimo kakav, takav, posao, pa cete se pokrpati.

Nemate juniorsku ekipu, zalosno, a i u seniorskoj smo vam mi razvili plejeve, oba, pa vam dali Gibu, tako da nam mozete zahvaliti, ali ne, po vama sigurno, nije tako.

"Mi, vi, mi, vi...", jebate kao da osobno tu neki forumaš nekom forumašu "razvija playeve".

Mavra je u Ciboni zadnje sezone igrao 15 minuta s valorizacijom 3. Stvarno ga je Cibona lansirala u zvijezde. A Gilbert je uporan i radišan momak koji je vlastitim radom se i ugurao u Cibonu, i tamo postajao bolji igrač unatoč uglavnom nepravednom zapostavljanju te na kraju i odbacivanju.

Sad što će biti s ovim klincima, vidjet ćemo.

Netko spomene Volodera. Mi danas možemo sanjati da imamo takvog pleja kada je on imao 30-33 godina. Bio je kao vino- što stariji to bolji i uvaženiji. I to u onoj košarci koja je bila neusporedivo jača. A mi 99,9 % klinaca odbacujemo kada imaju 18 godina. Tko je tu lud. Nije imao nikakve fizičke predispozicije po našim tablicama, nikakav bekgraund, nikakvu lovu, nikakav stožer dušebrižnika, nikakav poguranac. Dogurao i do repke i to ne bilo kakve. Jebote, da nam je 10 Volodera, drukčije priće bi danas pisali. Kako te život može zajebati.

Sječam se ko danas, čudio sam se njegovom nekošarkaškom izgledu- moje predrasude, pa onda je u meni izazivao pažnju da bi završilo sa divljenjem i uzorom. Volio bih da se snimi njegova prića vrijedna pažnje i uzora.

Krstić je pak bio druga prića, hrvatski Jović. Da nam je sada takav. Samo snovi. Meni drag, par puta sam sa njim popričao, djelovao nesuvislo. Pogubio se u repkinom stožeru. Nadam se da će pronaći sebe.