1) proračunski troškovi naše države su x kuna
2) promina u poreznon sustavu ka štaj porezno rasterećenje ulaganja u sport je y kuna
3) proračun automatski ostaje kratak za ti y kuna i te šolde triba uprihodit na drugi način. Povećanje niki poreza, trošarina il štaj kod nas nemoguća misja povećanjen proizvodnje il usluga koja će isproducirat naplatu poreza koja će nadoknadit ti manjak.
Naša država jema dvi važne karakteristike:
1) nedostatak većeg broja potentni poduzednika čime poslidično država vrši prikomirni porezni pritisak na premali broj uspišnih poduzetnika
2) abnormalan administrativni aparat koji ne radi ništa bitno osin šta služi ka biračka baza vodećej stranci u državi
E i u toj kombinacji sport se svaća ka metilj al i potencjalna opasnost da iz njega iskoču likovi ka šta su braća Kličko i ostali popularni sportaši kojis istisnili političare iz svoji fotelja.
Skolonost našeg čovika ka muljanju neć ni spominjat. Tipa firma xy da klubu donacju od 1 mil kuna i ondak klub mora na crno vlasniku vrnit pola. Drugin ričin tob posta odličan prostor za dodatne porezne malverzacje.
Jebena i duga priča. Jedini ozbijne promine u odnosu privarnog prima javnon interesu moredu pokrenut klimu u odnosu države prima sportu. A to se u nas neće desit tako skoro.
