to je bila finalna grupa u kojoj smo mi dobili i ruse(nakon produzetaka) i talijane,a talijani u dobili ruse 2 razlike tako da smo mi i talijani igrali finale kao dvije prvoplasirane ekipe.nije bilo klasicnog polufinala.sjecam se ja da su rusi ispali iz igre za finale jer su izgubili od talijana,ali da su nas dobili prosli bi mi i oni(zbog kos razlike).

a sta mi se izvinjavas?pogotovo jer nisam bio 100% u pravu.znao sam ja da nije bilo klasicnog polufinala zato sam rekao da nismo igrali polufinale sa njima,ali iskren da budem mislio sam da nismo mi bili zasluzni za njihovu eliminicaju uopste vec da su za sve zasluzni talijani.naravno da sam lose mislio jer je bas nasa tekma odlucivala ko ce u finale.rusi ili talijani.da smo izgubili rusi bi isli sa nam u finale zbog kos razlike,tako da iako ova tekma nije bila po propozicijama polufinalna,prakticki jeste bila,bar za ruse,tako da bih rekao da su u pravu oni koji su rekli da smo oih dobili u polufinalu.to cak pise i na sajt kscg.evo ovako je islo tacno

Plavi košarkaši su mečeve u grupi odigrali rutinski. Savladani su Senegal (104:67), Poljska 129:91 i Španija 95:91. U finalnoj grupi najteži rival Italija je zbrisana 102:81, Kuba je pobeđena - 112:84, a Italija je naučinila senzaciju i bila uspešnija od SSSR (87: 85), a onda je usledio susret Jugoslavija - Sovjetski Savez. Poluvreme je pripalo nama - 48:42, ali u nastavku Sovjeti stiču dobru prednost (69:60), a onda je usledila sjajna igra Kićanovića, Slavnića i ostalih, pa su 27 sekundi pre kraja plavi imali prednost od četiri poena - 81:77. Radovanović je promašio oba slobodna bacanja, izgubljena je i jedna lopta, pa su to naši rivali kaznili i izjednačili. Igran je produžetak, u tih pet minuta naš tim je bio superioran, dobili smo ih u produžetku 20:10 i utakmicu 101:91. Trener Gomeljski je bio izuzetno neprijatan posle utakmice i tvrdio je da smo imali pomoć sudija uz obrazloženje: "Dokle god Bora Stanković, generalni sekretar FIBA, sedi kraj terena arbitri navijaju za plave..."
U preostalim mečevima finalne grupe Jugoslavija je savladala Brazil (96:95), a SSSR je bio uspešniji od Španije (117:94) i morao se zadovoljiti bronzom. U velikom finalu za zlato igrali su Jugoslavija i Italija. Plavi su bili bolji i savladali su selekciju trenera Sandra Gambe 86:77. Šest sekundi pre kraja Kićanović je loptu dodao iza leđa, a Dino Menegin ga je mučki udario u butni mišić. Najbolji igrač olimpijskog turnira je iznet na nosilima, a na pobedničkom postolju zlatnu medalju je umesto njega primio Zoran Slavnić. Tako na istorijskoj slici zlatnih olimpijskih pobednika nema Dragana Kićanovića. U odlučujućem meču za najsjajnije odličje Kićanović je postigao 24, a Dalipagić i Delibašić po 18 poena.
Legendarni Krešimir Ćosić je tada izjavio: "Pobediti SSSR u Moskvi je teže nego u sovjetskoj prestonici biti uspešniji od Amerikanaca."
Kapiten plavih Krešimir Ćosić odigrao je i svoje četvrte olimpijske igre. Bio je predvodnik našeg tima kada su osvajana sva najznačajnija odličja. Tih godina objedinjene su titule prvaka kontinenta, planete i olimpijskih pobednika. Ćosić je umro prerano od raka limfnih žlezda i član je "Kuće slavnih" u Springfildu.

evo ja cu se malo ukljucit; mislim da trica nije bila od table nego "Čista"; Peras dakako