Sjajan, ali hladan mit


Ovim rečima „Gazeta delo sport” je pre sedam godina odjavila karijeru Predraga Danilovića koga su Italijani poredili i sa „kesicom čaja”, zbog toga što ekipa postane bolja kada se pomeša sa njim

I povređen igrao za reprezentaciju: Predrag Danilović (Foto Spoortski Žurnal)

„Danilović je zaista bio jedan od najvećih igrača u istoriji košarke, igrač koji je dominirao devedesetih. Ali njegov tvrdi karakter, shvatanje života kao neprestane borbe, čak i sa saigračima, i potreba da bude drzak po svaku cenu, istrošili su ga koliko i dugogodišnja karijera. Ima samo 30 godina, ali je igrač mnogo stariji od čoveka. Njegov mit će biti sjajan ali hladan, kao on u trenutku odlučujućeg šuta. Jedan osmeh bi produžio njegovu karijeru i učinio toplijim sećanje na njega. Ali to ne bi bio Danilović”.

Ovako je Luka Kjaboti u „Gazeti delo sport” odjavio pre sedam godina kraj karijere igrača kome se neizmerno divio.

Mnogi su pokušavali da u nekoliko redova pogode suštinu Danilovićeve ličnosti, ali čini se da je ovaj opis najefektniji od svih.

Posle incidenta koji se u sredu veče dogodio u sudijskoj svlačionici vršačke dvorane „Milenijum” mnogi će se iznova truditi da dva Danilovićeva lica spoje u jedno, a to su lice nezaustavljivog pobednika na košarkaškom terenu i lice „zlog dečaka” koji do sada jedino nije uspeo da pobedi svoje emocije.

Fizički napad na sudiju Marka Jurasa, koji je prošao sa lakšim telesnim povredama, Danilovića će koštati mnogo više nego svi njegovi prethodni ispadi.

Prema Zakonu o sprečavanju nasilja na sportskim borilištima suočen je sa kaznom od tri meseca do godinu dana. Na ispitu su i njegove funkcije u Partizanu (predsednik), KSS (član upravnog odbora), i FIBA–Evropi (član borda).

Ono što niko Daniloviću ne može da uzme, to je njegova košarkaška istorija koja je jedinstvena.

Od toga da je propustio dve najdragocenije sezone u sazrevanju svakog igrača – (od 16. do 18. godine) zbog administrativnih problema prilikom prelaska iz Bosne u Partizan – do toga da je jedini osvojio uzastopno četiri zlatne medalje na evropskim prvenstvima (1989, 91, 95, 97).

Zauvek će se pamtiti svemirsko zakucavanje preko Sabonisa u finalu „Evra 95” u Atini, evropske titule sa Partizanom i Kinderom, sedam trojki iz sedam pokušaja u meču Majami – Njujork, svetsko zlato 1990. u Buenos Airesu, olimpijsko srebro 1996. u Atlanti, evropska bronza zlatnog sjaja 1999. u Parizu (posle bombardovanja NATO), naziv najboljeg igrača Evrope 1995, najboljeg igrača Italije 1998, Kup „Radivoja Koraća” sa Partizanom 1989, četiri titule u italijanskom prvenstvu, jedna u jugoslovenskom...

Za reprezentaciju je odigrao 119 utakmica. Uvek je nosio njen dres s velikim žarom, neštedeći se čak i kada su mu lekari najozbiljnije savetovali da „preskoči” neke važne utakmice zbog ozbiljne povrede noge. Primio bi injekciju i izašao na parket kao da je sto odsto spreman. Alibi mu nije trebao.

Međutim, njegove uspehe je pratio i imidž kavgadžije, i to od dečačkih dana, mada su sa terena uglavnom poznate njegovi udarci kojima je kao zreo igrač pogodio u lice Majersa i Milsa.

Kad mu je bilo svega 17 godina, sredinom 1987. godine, list „Sport” je napisao da „Danilović pokazuje simptome zvezdomanije” i da je „već jednom udario sudiju”.

Već narednog leta je napravio novi incident, u drugom kolu Juniorskog prvenstva Evrope u Titovom Vrbasu, kada je pred kraj utakmice iz čista mira „nokautirao” italijanskog igrača Fabricija Ambrasu.

Tada je kažnjen sa dva meča, ali je ipak osetio slast finala u kojem je opet pobeđena Italija. „Plave” juniore je tada vodio Duško Vujošević koji je i tada sedeo na klupi Partizana.

Kada se sve sabere i oduzme, posvećeno mu je mnogo više hvalospeva nego kritika. Tako je i poznati italijanski sportski novinar Stefan Bonaga u „Guerin sportivu” krajem 1999. napisao:

„Danilović je kao kesica čaja. Stavi se u vodu i sve postane čaj. Stavite njega u ekipu i svi postanu bolji. Tu karakteristiku nije imao ni Dražen Petrović, nemaju je ni Sabonis ni Kukoč. Možda ju je imao samo Ćosić”.

Aleksandar Miletić

Predistorija ovog događaja sa Danilovićem doseže do tamo neke 1992. ili 1993. godine kada je ovaj Srbin iz Bosne prvi put sa Kinderom gostovao u Zadru. Traume koje je tada mladi Danilović pretrpeo pre, za vreme i posle utakmice ostavile su traga u njegovoj psihi. Danilović je tada zaključio da Hrvati genetski mrze Srbe i raskrstio je sa bivšim saigračima iz reprezentacije - Hrvatima.

ti si legenda

Kad se sad nisam šlogirao....

Ovi Italijani su vezare! Ako je iko druge saigrače činio boljim nego što jesu onda je to Kukoč i samo Kukoč! Kukoč je proslavio jednog Kretenovića (Sretenovića), koji je jedino uz njega postajao evropski plejmejker. Kukoč je asistencijama uzdigao bivšeg fudbalskog golmana Savića i Sobina, koji je godinama tavorio u KK Jugoplastici, do nivoa reprezentativnih centara.

Miloš Vujanić još dve godine u Atini
Ponedeljak, 4. jun 2007. 21:18

Plejmejker novog šampiona Evrope Panatinaikosa Miloš Vujanić produžio je ugovor sa atinskim klubom.

Uz Vujanića, koji se obevezao na dvogodišnju vernost "zelenima", produženje ugovora potpisali su i bekovi Sani Bećirović, odnosno Nikos Hadživretas.

Bećirović je kao i Vujanić potpisao novi dvogodišnji, a Hadživretas trogodišnji ugovor.

Pre njih ugovore sa klubom produžila su još dva ključna igrača šampionske postave - centar Majk Batist i najkorisniji igrač završnog turnira Evrolige Dimitrios Dijamantidis.

Vujanić je po odlasku iz Partizana nosio dres Skipera iz Bolonje i španske Barselone. On je zbog teške povrede ligamenata kolena propustio bezmalo dve sezone, pre nego što je prošlog leta potpisao za Panatinaikos sa kojim je pre mesec dana osvojio evropsku krunu.