Srpski turisti se opet vraćaju na Ohridsko jezero

Na biseru Makedonije

Autor: Dragiša Drašković | 26.06.2007 - 10:09

Posle šestodnevnog obilaska turističkog regiona Ohridskog jezera, rečenici Ive Andrića da je lepota Ohrida toliko očita pa joj nisu potrebne reči divljenja, može se dodati da u ohridskom „arhipelagu“ lepota ima na pretek.
O večnoj lepoti starog grada brinu domaćini, ali i Unesko. Na drevnoj Tvrđavi moćnog Samuila i dalje se radi. Na prostoru antičkog trga vrše velika iskopavanja.
- Pronađeni su novi predmeti, a najvažniji je pronalazak je kip antičkog Dedala. Takvog nema ni na Kritu - objašnjava Viktor vodič i profesor istorije.
Izvode se radovi na zaštiti crke Sv. Sofije, te Sv. Bogorodice u kojoj počivaju mošti Sv. Klimenta, koji je prvi vaspostavio obrazovnu ustanovu koja će se kroz dva veka u Evropi nazivati univerzitet. Crkva Sv. Jovana Bogoslova Kanea, simbol Ohrida, i dalje na obali zadivljuje svojom jednostavnom arhitektonskom lepotom.
Zahvaljujući Uniji hotelijera Makedonije, novosadskoj agenciji „Kosmopolit“ i „Turističkoj prizmi“, osim drevnih lepota u Ohridu posetili smo renovirane i izvanredno uređene hotele „Flamingo“, „Milenijum“, „Sončeva porta“. Nije potrebno mnogo novca da bi se, posle napornog dana, selo u baštu ovih hotela i uz prijatan povetarac sa jezera, uživalo u specijalitetima ispod sača, ovčjem siru, đakonijama sa skare, jagnjetini sa Mavrova i ostalim kulinarskim blagodetima „ohridskog arhipelaga“. Kad se sve to zalije izvanrednim crnim vinom, uz blagotvornu muziku ćemaneta i klarineta, turista se oseća bogovski.
- U Ohridu i Strugi vlada kult roštilja. Kada bi gost, ne daj bože, dobio nešto loše sa skare, to ne bi bila prevara, već smak sveta - kaže nam Jole, majstor u „Belvedereu“.
Muzičari sviraju svoje klasične repertoare, a zatim ih prilagođavaju gostima iz Srbije. Ređaju se srbijanske i vojvođanske pesme. Svuda se primećuje da su turisti iz Srbije posebno na ceni.
- Goste ne delim ni po kom osnovu, ali oni iz Srbije su najbolji. Vole da se provesele i potroše. Sve činimo da ih kod nas bude što više - kaže Dončo Tanevski iz Unije hotelijera Makedonije.
To nam u Strugi potvrđuje legendarni Goce Čakareski, generalni direktor elitnog hotela „Drim“.
- „Drim“ je gotovo uvek pun, ali želelimo da povećamo broj gostiju iz Srbije - kaže Goce.
Iz Struge i Ohrida brodom se brzo stiže do manastira Sv. Naum, na krajnjem jugu, tik uz albansku granicu. Unutar manastirskih zidina iz 900. godine leži kivot sa kostima Sv. Nauma, na koji kada se prisloni uho neki čuju otkucaje svečevog srca.
U Malom jezeru, podno manastira, ističe bujica koja zatim teče 25 kilometara i u gradu Strugi ponovo prelazi na kopno. Odatle, kao reka Crni Drim, nastavlja da juri kroz grad sve do Jadranskog mora. Možda i dalje jer tom vodom su četiri miliona godina, dok nije napravljena brana Globočica, jegulje putovale hiljadama kilometara do Sargaskog mora i nazad.
Na putu do Sv. Nauma posetili smo nekoliko predivnih plaža i izvanrednih hotela: hotelsko naselje „Desaret“, u kojem je gostovalo više stotina članova sindikata pravosuđa Srbije.
- Prezadovoljni smeštajem, hranom i ljubaznošću. Mislio sam da more ništa ne može da zameni. Ali, ovo je lepše nego čvarenje na Crnom moru - kaže nam Miladin, pravnik iz Šapca.
Prespavali smo u hotelu „Granit“, koji je desetak kilometara udaljen od Ohrida. Zalazak sunca gledan sa terase čaroban, plaža uredna, švedski sto obilan. Večernji vetar sa jezera hladi pa svi spavaju carski. Osim onih koji skoknu na struške đakonije u restoran „Makednoska kuća“, ili na pastrmku u „Makpetrolov“ restoran u Kalištu.