Iako najvise volim i postujem svoju reprezentaciju, moram reci kako su nas susedi poprilicno stigli ako ne i prestigli. Jednostavno smo poprilicno pali kada je individualni kvalitet u pitanju. Ne vidim da smo trenutno bolji od Hrvatske dok su Slovenci, Crnogorci te donkle i Bosanci tu, tik uz nas. Prethodni uspesi stvaraju ilizuju da smo neki faktor medjutim objasnjenje tog fenomena treba traziti u timskoj igri i hemiji stvaranoj skoro pa deceniju, gde igraci prebacuju sopstvene limite u reprezentativnim izdanjima (citaj Raduljica). Mi smo nesto poput Litvanije. Tim sa jednom klasom, eventualno dve koji je popunjen sa poprilicno prosecnim igracima koju su doduse jako disciplinovani i skolovani. Mane im se donekle maskiraju, a ono malo vrlina istice i maksimizuje sto je zasluga dobre struke, iako smatram da je poprilicno zastarela i ne razume koncept moderne kosarke. Ne kazem naravno da je to lose ali moramo poceti racionalnije da posmatramo stvari. Ne mozemo zauvek da osvajamo medalje na konto tankovanja i tempiranja forme u skladu sa formatom turnira. Usput, Duda Ivkovic nikada nije umeo da se snadje na evropskim turnirima sa prvom i drugom fazom pred 1/4 finale. A i u skladu sa ovim silnim povredama, NBA restrikcijama koje ocigledno ne mogu da nas zaobidju iz godine u godinu te kvalifikacijama u novembru koje donose SP, koje opet vodi na OI, smatram da je pametnije da se za ovo predstojece EP formira potpuno nov i mlad tim. Moramo da zrtvujemo sadasnjost zarad buducnosti.