Nikola Jovanović i Stefan Janković dvojica su momaka koji su do sada imali sličan razvojni put – završili su koledž, potpisali negarantovane ugovore sa NBA ekipama, da bi potom sezonu proveli na dokazivanju u NBDL (Razvojnoj ligi).
Izvor: Saša Ozmo
Nikola ima 23 godine, igra na pozicijama četiri i pet, a u SAD je otišao 2012. godine, pošto je prethodno u Srbiji igrao u mlađim kategorijama Crvene zvezde i Partizana.
Stefan je pet meseci stariji i takođe je rođen u Beogradu, u koji su se njegovi roditelji preselili iz Sarajeva posle početka rata. Kada je Stefanu bilo četiri godine, porodica Janković odselila se u Kanadu, ali on je zadržao snažne veze sa otadžbinom. Igra na poziciji četiri, ali sa drugačijim stilom od svog kolege i prijatelja.
Jovanović (211cm, 109kg) je tokom sezone nosio dres Grand Repids Drajva i Vestčester Niksa, a prosečno je beležio 9,2 poena i 6,6 skokova. Janković (211cm, 107kg) je igrao za Sijuks Fols Skajfors i za Eri Bejhokse, imao je 8,1 poen i 4,8 skokova po meču.
Izvor: Getty Image/Grant Halverson
Nikola:Prvih četiri-pet utakmica odigrao sam odlično, ali onda me je zadesila manja povreda, istegao sam medijalne ligamente kolena. Pauzirao sam mesec dana, ali posle toga sam nastavio da igram na visokom nivou. Vrlo uspešna sezona, zadovoljan sam, u NBDL je vrlo sličan stil igre mom koledžu – na USC (Južna Kalifornija) smo imali akcije da se završavaju napadi u osam do deset sekundi, a i u NBA i NBDL igra se brzo, pogotovo u poređenju s evropskom košarkom.
U Evropi je više pozicija, sistem, a Razvojna liga se trudi da što više naliči NBA – svaki tim u NBDL filijala je nekog NBA tima, gaje isti stil igre i iste akcije kako bi igrači što lakše mogli da se uklope. Mnogo se bazira na igri jedan na jedan jer vrhunski napadači probijaju i najbolju odbranu.
Stefan:Ne mogu da kažem da sam potpuno zadovoljan zato što sam se bio povredio, ali to je nešto što nisam mogao da kontrolišem. Slomio sam ruku, to me je malo ukočilo, ali kada sam bio zdrav, igrao sam dobro. Posebno mi je drago što sam posle povrede ponovo igrao kako treba – razigrao sam se i sada gledam ka Letnjoj ligi.
Nisu bili draftovani, iako su postojala određena obećanja, ali su uprkos tome obojica potpisali negarantovane ugovore sa NBA ekipama u čijim trening kampovima su bili – Jovanović sa Detroit Pistonsima, a Janković sa Majami Hitom.
NBDL je bio stanica koja je potrebna za razvoj (“više si na oku NBA ekipama, skauti su bukvalno na svakoj utakmici“, kaže Nikola), ali obojici je rečeno da poseduju kvalitet za NBA ligu ukoliko nastave da rade.
Iskustvo iz predsezone bilo je dragoceno, i u hladnom Motor sitiju i na Floridi – i Jovanović i Janković puni su utisaka, mogli smo o tome i danima da razgovaramo, tako se činilo.
Izvor: Ezra Shaw, Getty Images
Nikola:Mislim da sam mnogo napredovao – u fizičkoj spremi, tehnici, šutu… Mnogo mi je značio taj kamp sa Detroitom jer sam svaki dan igrao ’jedan na jedan’ po pola sata sa Dramondom, Marjanovićem, Bejnsom, zatim i Herisom, Luerom... To su vrhunski igrači, a posebno je važno osetiti njihovo iskustvo – u NBA su godinama, znaju kako sistem funkcioniše, dok je za mene to bilo novo, prava prilika za učenje.
Sten van Gandi je veličina od trenera, pravi autoritet. I asistenti su klasa, ali on je vodio glavnu reč uvek i ostavio je najjači utisak na mene. Strog je – jednom ti kaže lepo, ali ako pogrešiš i drugi put, u problemu si. Srećom, nije mi se dešavalo, ali video sam.
Uslovi su dovedeni do perfekcije, sve se zna tačno u minut. Dođemo ujutru u halu, imamo svog kuvara – posle doručka sam kao ruki imao pola sata-sat individualni trening, zatim ide timski trening od dva-tri sata, a onda sledi oporavak u vidu joge ili masaže. Sledi ručak, odmor sat vremena, pa zatim drugi trening… Nekada mi se dešavalo i da izađem iz hale u 23 sata.
Kada se lomilo da li ostajem ili idem, rekao mi je da mi je potrebno još iskustva i da je to jedan od razloga zašto bi trebalo da igram Razvojnu ligu.
Always working!
Stefan:U trening kampu Majamija bio sam sa Goranom Dragićem, Vajtsajdom i ostalima. Goran me je baš pazio, bio sam s njime svaki dan i hvala mu na tome. Ne može dovoljno da se dočara koliko to znači mladom košarkašu – ne samo igrati s njima, nego bukvalno samo razgovarati i učiti od njih o mentalitetu i ‘glavi‘ pobednika.
Majami neguje kulturu koja počiva na napornom radu, tako da sam došao tamo još u avgustu, baš smo jako trenirali već mesec i po dana pre početka kampa. Dakle, skoro tri meseca sam bio tamo, a Pet Rajli i Spolstra su na svakom treningu.
Spolstra je vrhunski stručnjak, zaista nisam u životu toliko brzo napredovao. Hit je malo kao vojska, mnogo je trčanja, oni i jesu poznati po odbrani. Posvećeni su i zalaze u detalje na neverovatnom nivou, čak i za NBA standarde.
Osim toga, ono što mi se posebno dopalo kod Spolstre jeste što je blizak sa igračima. Znam da je u NBA sa trenerom uglavnom striktno profesionalan odnos, da nema mnogo priče s trenerom o stvarima van košarke, a Spolstra ostvaruje i takav odnos sa svojim košarkašima, može ljudski da se porazgovara s njim. Onda ćeš na terenu još dodatno da ‘pogineš‘ za njega.
Imam dosta drugara u NBA, to je biznis i možeš sutra da budeš trejdovan, a Majami ima tu porodičnu komponentu – svi igrače se druže van terena, izlaze zajedno i imaju tradiciju. Spolstra je dugo već tamo, počeo je kao video analitičar, asistent Džuan Hauard je igrao tamo, svi su vezani.
Izvor: Mike Ehrmann/Getty Images
Ipak, jedan čovek je Jankoviću bio naročito upečatljiv – legendarni Pet Rajli sada je predsednik Hita, a u karijeri je kao trener pet puta bio šampion (četiri puta s Lejkersima, jednom s Majamijem), triput je izabran za trenera godine.
Kao funkcioner ima još dva prstena sa Majamijem, a 2011. godine proglašen je za najboljeg generalnog menadžera u ligi.
Rajli je na skoro svakom treningu Majamija, a kada je poslat u NBDL, Janković je sa legendarnim Petom imao polučasovni razgovor iz kojeg je mnogo naučio.
Stefan:Impresionirao me je. To je čovek sa energijom koja se oseti čim uđe u salu, a taj razgovor bio je izuzetno konstruktivan – nije mi govorio jedino o košarkaškim stvarima, zapravo je više vremena posvetio mentalitetu i stavu koji sportista treba da ima. Ispričao mi je neke priče iz svoje igračke karijere u Lejkersima – nije bio vrhunski igrač, ali bio je mentalno jak i ‘cepao‘ je u odbrani. A meni to nedostaje – odbrana, agresivnost, stabilnost...
Mnogo je načina da se čovek unapredi – sportski psiholog, meditacija, joga, ali Rajli je insistirao na tome da se svaki šut i svaka vežba odradi maksimalno i koncentrisano. Profesionalac si, nema tu priče i nervoze. Recimo, meni je problem kada promašim prve šuteve, onda me to malo poremeti, a on je to primetio i zato me je i savetovao u tom smeru, da ne dozvolim da mi to utiče na samopouzdanje.
Često se govori o “svemirskim“ uslovima koje na raspolaganju imaju NBA ekipe. Jovanović i Janković puni su anegdote – neke su podelili, a neke ipak nisu za javnost. Kažu da je to tek prvi utisak i da se nadaju detaljnijim opisima kada budu stalni članovi nekih od NBA timova.
Came a long way #blessed
Stefan:Hajde malo da promenimo ritam, ja prvi da odgovorim na ovo. U Majamiju se ulazi odmah u garažu i prvo što se primeti jeste vozni park. Vajtsajd ima dva rols-rojsa, a Džuan Hauard je prvi igrač koji je potpisao na 100 miliona – on tamo ima četiri automobila sa ciradom preko, samo mu stoje tu, Aston Martin i tri Ferarija. Volim kola, pa sam na to obraćao pažnju.
Kuvar te sačekuje, odmah prave smutije i šta god želiš, na raspolaganju su ti sve vreme. Imamo i nutricionistu, ona nam je za svakog posebno napravila program i vodila nas je u nabavku – sve ona stavlja u korpu šta treba da kupim, ništa ja nisam izabrao. Morali smo ispod 8% masnoće da imamo, daju ti tačan plan šta da jedeš, a često i jedeš u okviru kluba.
Klopa je ‘pet zvezdica‘, stvarno. Teretana je svaka mašina u bojama Majamija – postoji ona “gravity“ mašina za trčanje. (“Smanjuje ti težinu tela dok trčiš“, ubacuje se Nikola). Sada imaju i neke nove bicikle, možete da se trkate jedini pored drugih – uključi se kompjuteri, pojavi se staza na njemu i kao da se stvarno trkate, malo i da uživamo dok treniramo.
Kondicioni treneri čekaju te sa ribljim uljem i ostalim potrebnim suplementima, a od opreme na raspolaganju imaš sve živo. Kada sam ja došao, Vejd je tek bio trejdovan i još su tu bile njegove stvari – na pet metara po dužini i na tri police bile su samo njegove patike, ako mi veruješ...
Da skratim, sve najbolje što možeš da izmisliš, tako je.
Izvor: You Tube
Nikola:Vozni parkovi su strašni, da. Od mašina baš šta god da zamisliš, to postoji. Tu su i sobe za oporavak, bilo ih je šest-sedam za fizioterapiju, dve za masažu – slana voda, đakuziji, saune. Ma, mora da se vidi da bi doživeo, mada je meni najveća priča ona za putovanja.
Dođemo na privatni aerodrom, prođeš neke posebne kapije i ispred hangara na parkingu me čeka čovek i kaže: “Daj mi ključ od kola, da ti upalim kad se vratiš da te čeka zagrejano“. Reko’ “OK“... Pistonsi su potpisali ugovor sa Deltom i one velike Boinge 767, u koje staje 150 putnika, napravili su tako da sve bude prva klasa, četrdesetak mesta. Unutra je naravno i privatni kuvar, pita me čovek: “Hoćeš biftek ili losos?“ Smeštaj je na istom nivou, hoteli od Ric Karltona do Hajata.
Javnost u Srbiji po pravilu nije dovoljno upoznata sa igrama i karijerom momaka koji karijeru grade na koledžima. Zato smo Jovanovića i Jankovića zamolili da se predstave igrački za one koji nisu imali priliku da ih gledaju, kao i da se prisete svojih košarkaških uzora.
Nikola:Meni je prvi idol bio moj tata. On je igrao 15 godina profesionalno, a ja sam slučajno našao kasetu sa njegovim igrama. Malo sam gledao i rekao: ‘Tata, hoću da igram taj sport‘. Gledao sam dosta Novickog, a ugledao sam se i na Nikolu Vučevića, bili smo na istom koledžu i on dođe nekada preko leta, pa smo trenirali – imali smo sličan put, slične brojke, obojica smo otišli sa treće godine.
Kada je reč o stilu igre, najvažnije je reći da sam atleta, izuzetno dobro skačem i donosim ekipi energiju, a mogu i da pogodim sa poludistance. Naravno, treba da napredujem u svakom segmentu igre, trudim se da na svoj način budem kompletan košarkaš. Mislim da treba da budem konstantniji u šutu i da poboljšam individualnu tehniku, na to ću staviti akcenat, pošto mislim da sam se u sezoni za nama fizički potpuno doveo u red i da u tom smislu mogu da odgovorim i na najveće izazove. Stefan i ja radimo svaki dan sada jako naporno – ujutru kondiciju, uveče košarku.
Stefan:Ja sam ‘streč četvorka‘ i šut mi je najjače oružje. Dok sam odrastao, gledao sam Kukoča, Dirka Novickog, sada mi se dopada Mirotić – i Durent naravno, ali on je ipak jedinstven i teško ga je kopirati. Mogu da driblam, za svoju visinu sam brži od ostalih i to koristim, a moram da napredujem u odbrani.
U NBDL sam imao dosta problema sa glupim faulovima, previše sam koristio ruke, a to je stvar koncentracije ili nervoze. Nisam ja spor u odbrani, nego ponekad zaboravim na to, a ne sme da mi se dešava. Takođe, moram još da ojačam – u Majamiju sam mnogo napredovao u tom aspektu, povreda me je malo usporila jer dugo nisam ulazio u teretanu, ali sada ponovo radim na telu. Nastojim da budem raznovrstan igrač jer zaista mogu da uradim mnogo stvari na terenu – trojka, na niskom postu, ulaz…
Izvor: You Tube
Do početka nove sezone ostalo je još mnogo vremena, a karijera dvojice srpskih momaka može da krene u tri različita smera – NBA, što je prva i najveća želja, možda opet NBDL ili povratak/dolazak u Evropu.
Nikola:Rano je još da se kaže, ali spremamo se za mini kampove i za Letnju ligu u Orlandu i Las Vegasu. Meni sada predstoji NBDL mini kamp, izabrali su me u 40 najboljih igrača u prošloj sezoni, a posle toga se vraćam u Srbiju i nastavljam sa individualnim pripremama. NBA mi je san, želim da se izborim da igram na što višem nivou – ako ne uspem, Evropa je uvek tu. Mogu da se zamislim i u Evropi, sve zavisi, razgovaraćemo još na leto, pa ću ti reći.
Stefan:Mnogo je rano, da. Prošle sezone smo tek krajem juna znali za koga ćemo da igramo u Letnjoj ligi. Korak po korak, nadam se garantovanom ugovoru u NBA – šta god da radim u svom košarkaškom životu, tome stremim i to želim. Ako ne uspem, Evropa mi je sledeća opcija jer i te kako može da se napreduje igrajući tu. U SAD gledaju na to kao na nivo ispod, ali u Evropi se igra sjajna košarka, u nekim segmentima može čak i više da se napreduje, a treneri su takođe uglavnom odlični.
Jovanović je četiri godine proveo u SAD pre nego što je postao profesionalni košarkaš – jedna godina na tzv. “prepu“ (pripreme za zahteve koledža u srednjoj školi) i još tri na Univerzitetu Južna Kalifornija (USC). Janković je prve dve godine bio u Misuriju, da bi zatim prešao na Havaje.
Iskustvo jeste bilo naporno, ali obojica su prezadovoljni onime što su postigli i doživeli – i sportski i akademski.
Izvor: You Tube
Nikola:Ništa ne bih menjao – otišao sam mlad i to me izgradilo kao ličnost, osamostalio sam se i stekao radne navike. Tamo su rasporedi teški – teretana od šest do osam ujutru, pa časovi, onda trening, pa opet časovi. Dođeš u sedam i hoćeš odmah da spavaš. Kažem, jeste teško, ali može da se postigne jer je perfektno usklađeno – da sam ostao u Srbiji, teško bih mogao da idem i na fakultet.
Završio sam biznis finansije i marketing – to je u top 5 biznis škola u SAD, iskoristio sam da spojim to sa košarkom jer nikada se ne zna koliko karijera traje. USC nudi sve, kao mini NBA tim, u vrhu je sa UCLA, Kentakijem i Djukom. Osetio sam da su dobiti šansu odmah i već u drugoj godini sam bio prvi po poenima i skokovima.
Izvor: You Tube
Stefan:U Misuriju je trener dobio otkaz, oni su i prekršili neka pravila, pa sam želeo da izbegnem tu situaciju. Zato je na Havajima bilo izvanredno, dve najbolje košarkaške godine. Bio sam sa dvojicom naših momaka, sinom Radeta Filipovića i sa Stefanom Ivanovićem iz Kraljeva. Prošle godine smo osvojili konferenciju i otišli smo na glavni turnir NCAA – prvi put u istoriji pobedili smo utakmicu tu, tako da imam najlepše uspomene.
Uz školu i košarku, ipak, na koledžu nekada nemaš vremena ni nešto da pojedeš. Studirao sam političke nauke – ustaneš, pa čas, pa teretana, pa trening, pa uveče ponovo šutiraš. Vikendom su putovanja, nama je svaki let bio pet sati, ali na koledžu je dobra atmosfera, timski duh je izražen i uslovi su zaista bili fantastični, pa se sve to isplatilo. Lepo vreme.
Razgovor sa @Nik_Jovanovic i @StefanJ33, jednog od narednih dana na @sportklub.
Nikola Jovanović i Stefan Janković – ako već niste, zapamtite ta dva imena, biće vam potrebna kao ljudima koji košarku vole.
