Sakoti je nakon razlaza sa Zvezdom ostavljeno dovoljno prostora da se
oglasi jednim ovakvim saopstenjem – ostavkom. Potpuno logican epilog, s
obzirom da kao trener tima sa maksimalnim ambicijama nije uspeo da
ostvari ni one minimalne (kriterijum uzet na osnovu cinjenice da Zvezda
ne sme gore od 6. mesta u NLB). Zaludjivanje dobrim rezultatima u
Evropi na osnovu par dobrih meceva i pobeda u susretima kada Unics ni
Real nisu bili ni priblizno dobri kao u drugom delu sezone, te
plasmanom u 1/4 cetvrtfinale ULEB Cup-a ne daju za pravo da se govori o
njegovom pozitivnom ucinku. Samim tim, bilo je nebulozno ocekivati da
ostane na funkciji selektora nacionalnog tima. Po sopstvenom priznanju
prihvatio se posla u “nezgodnom” trenutku. Takav trenutak i sansu
pozeleo bi svaki kosarkaski poznavalac na ovom tlu. Poguran od svojih
istomisljenika u tadasnjem Strucnom savetu (Ivkovic, Obradovic …)
dospeo je na poziciju selektora, iako smo generalno govoreci o njegovom
radu (ne racunajuci doba IMT-a i Cibone) znali tek na osnovu uspeha sa
brojnim grckim timovima. Nekako po inerciji, verujuci istinskim
kosarkaskim magovima koji su zaduzili ovu zemlju, slepo smo verovali u
njihov izbor. Medjutim …
Poslednje godine donele su nesto drugo. Magovi su spontano srozali
autoritete i izgubili kredibilitet u nasim ocima. Reprezentativni
debakli u Atini 2004 i Beogradu 2005 (da onaj svedski 2003, odnosno
izlet u Japan izuzmemo iz analize) nepokriveni objasnjenjima za koja su
kao clanovi Strucnog saveta morali da daju svoj sud, izjasnili su ih
kao ljude iz senke koji su izgubili nadu u nacionalni tim i zaokupljeni
iskljucivo planovima koje se ticu inostranih angazmana nisu nasli za
shodno da adekvatno odreaguju, iako su imali maceve i njihove ubojite
ostrice u svojim rukama. Prilicno prljavstine isplivalo je nakon
Eurobasket 2005, kada se videlo da ni taj svemoguci Bog Obradovic
(njegovi trenerski kvaliteti i zasluge su nesporni) nije bas toliko
cist i castan. Da su svi drugi toliko losi, a jedan dobar, to je vrlo
neobicno …
Ivkovic, koji je 3 godine zaredom sa najskupljom postavom na
kontinentu 3 puta stizao tek do polufinala Euroleague, da bi Mesina,
trener sa manjim rejtingom iz prvog pokusaja uspeo da “crvonoarmejcima”
donese decenijama cekanu titulu … razocarao je … bez obzira na udarene
temelje i povracaj starog sjaja (povratak CSKA u evropsku elitu) …
Prevazislo ga je vreme, da ne kazem ucenik. Malo je ko u ovom vremenu
imun na poroke, ponajvise se ludilo predao Gurovic, ali ne mogu
zaboraviti detalj sa proslogodisnjeg meca iz ULEB Cup-a i okrsaj Zvezde
i Dynamo Moscow, onaj verbalni duel Gurovic – Ivkovic, koji je potvrdio
nevaspitanje velikog i kontraverznog asa, ali jos vise tezu da je
veliki coach umnogome izgubio harizmu.
Maljkovic, koji je poslednju veliku titulu osvoji pre 11 godina sa
Panathinaikos-om, godinama svrstavan u klan onih koji su toliko
doprineli uspesima “plavih”, iako je svoju misiju u Strucnom savetu
vrsio uglavnom sastanceci sa daljine (najcesce pismima sa Iberijskog
poluostrva) … takodje je razocarao … Kad god mu je nudjena selektorska
pozicija, a uvek mu je bila na dohvat ruke, glat ju je odbijao … nikad
u tom odsudnom trenutku nije nalazio dovoljno vremena … Lukavo,
definitivno ziheraski, jer nikad nije oblation obraz, ali je neumesno
svrstavati ga medju dusebriznike i one koji su toliko zaduzili nasu
kosarku.
Takvi degradirani magovi donosili su vazne, kljucne odluke … Posto
su se izmenjali na selektorskom mestu, posto su prosle godine slave,
poceli su da izuzimaju vlastitu malenkost i poturaju druge – Vujosevic
2003, pa onda Sakota nakon fijaska 2005, pravi melem na ranu koja nikad
nece zaceliti. Tako se pretpostavljalo, ali su ljudi zaboravili da je i
on iz cuvenog klana, jedan iz druzine … Zasto mesta nije bilo za neke
koji su se na domaceme terenu dokazali i kao mladji predstavljali vecu
perspektivu (Ruso, Muta Nikolic …).
Sve ovo besprekorno je pratilo visegodisnje raspadanje sistema u
kosarkaskoj organizaciji, pucanje savova nastavljeno je i posle
sramotnih poraza sve jedan tezi od drugog, nakon kojih smo umesto
analiza, zaokreta i reformi dobijali stihiju sacinjenu od odlaganja,
prebacivanja odgovornosti, mesetarenja, jajarenja … Nas pohod na
Evropskom prvenstvu u Spaniji, pocinje, ali vrlo verovatno i zavrsava
na prvoj destinaciji – u Granadi. Bog nadgradjuje prema radu i zasluzi,
a mi pomak navies i povratak u elitu svojim delima ne zasluzujemo.
Nikakav boljitak ne vidi se na vidiku, sve su to ocajnicki potezi
dostojni nemoci samoinicijative, bez promisljenog, organizovanog,
studioznog i sistemskog rada koji je glavni problem Saveza. A riba se
cisti od glave.
Kozmeticke promene nikad nista bitno nisu donele. Tako je i u
danasnjem trenutku nebitno ko ce biti izabran za selektora. Cini mi se
da Sasu Djordjevica ne treba pustiti u neizvesnost. Veliki je ulog
(jedno od prva dva mesta, ako izuzmemo Spaniju koja je kao svetski
prvak vec obezbedila ucesce u pekingu 2008), a nasa ogromna ocekivanja
natovarice mu breme ogromne odgovornosti, koje bez podrske nece izneti
na ledjima – posluzice kao zrtveni jarac. U ovom trenutku rasula, mozda
jedino na neko ludilo mozemo ostvariti dobar rezultat (plasman medju
prvih 6 najverovatnije, s obzirom da 3 tima igraju dodatni
kvalifikacioni olimpijski turnir sa jos 9 ekipa iz Amerike, Okeanije
…). Ako tako gledam, onda bi mozda sansu trebalo dati Slavnicu.
Nisam pesimista i uvek se nadam da ce nam se dogoditi to pozitivno
cudo, ali … nismo ga zasluzili. Mnogi igracu su opravdano nezadovoljni
tretmanom i nebrigom ljudi iz Saveza. Jesu i uobrazene zvezde, ali
takvo je vreme doslo i neophodno je mnogo vise sluha motivisati ih da
leta provode na iscrpljujucim dvomesecnim pripremama i potom takmicenju
na kome rizikuju povrede i basnoslovne ugovore sa svojim klubovima.
Sakota je bes kompasa vodio ekipu u Japan, bar da je izvrsio
podmladjivanje kako treba … a ne koristio izraubovane i igrace koji
vise nikad nece imati priliku da nose dres najdrazih boja. Trener koji
za godinu i po dana nije posetio nijedan trening juniorkog tima kluba
koji vodi (pouzdana informacija), koji se nije interesovao za one
talente koji ce vrlo brzo nositi igru istog tima, a forsirao je one
koje je doveo sa sobom u paketu (Raicevic, Antic …) … nije posten kada
se u saopstenju oglasava kao borac za mladost i prosperitet … Imao je
ocigledno svoje materijalne motive …
Sakota je otisao, ali sumnjam da nam s obzirom na totalni javasluk
iko moze pomoci … Mislim da nas u Spaniji ni ekipa predvodjena Kobe
Brajantom ne bi dovela plasmana na Igre …
(nebo7bgd, 24. maj 2007 16:04)
cijeniim da je ovo jedan solidan osvrt na stanje u nasoj reprezentativnoj kosarci.
