BasketMe.COM

duplo bolje uradjeno, mozes normalan tim da sastavis...
ovde uzmes dva dobra igraca, ostalo indijanci...

FIBA komentar: Pazite na Srbe!
Nedelja, 2. septembar 2007. 11:48
Pre dve godine Srbija i Crna Gora bili su domaćini Evropskog prvenstva. Očekivanja su bila velika, ali iako je EP odlično organizovano, domaćini su razočarali i nisu uspeli da prodju ni prvu fazu takmičenja. Dve godine kasnije, Srbija dolazi na EP u Španiju sa mnogo realnijim očekivanjima, ali taj tim može da bude jedno od najvećih iznenadjenja, konstatuje se u komentaru na zvaničnom sajtu Evropskog prvenstva

Dobre vesti

Verovatno ste uočili da je ovo bilo srpsko košarkaško leto. Srpske reprezentacije u različitim uzrastima osvajale su sve što se moglo osvojiti: timovi U16, U18 i U20 postali su prvaci Evrope a igrači do 19 godina novi su prvaci sveta. Evropsko prvenstvo u Španiji biće sasvim sigurno drugačije, ali za svaki slučaj, imajte Srbiju na umu, navodi se u članku.

Još jedna dobra vest za Srbiju jeste da će u reprezentaciji biti Darko Miličić. Dolazi u Španiju da celom svetu pokaže od čega je satkan. Nema sumnje da će pokazati da je odličan igrač i da je zasluženo bio drugi pik na NBA draftu 2003. godine. Posle dobre sezone u Orlandu i prelaska u Memfis, Darko će želeti i da sa nacionalnim timom zabeleži uspeh. Budite spremni na šou. Uspeh Srbije umnogome će zavisiti od njegove igre.

Srpski ponos

Srbija i dalje ima talenta i to mnogo. Glavna trojka na terenu - Marko Jarić, Milan Gurović, koji sa lakoćom može da postigne 40 košea, ako mu to dozvolite, i Darko Miličić. Na njihovim ramenima ležaće igra Srbije. Iza vodeće trojke slede veliki talenti - Teodosić, Erceg, Aleksandrov, Labović, Cvetković...Mladi, ali svakako izuzetno talentovani. Uprkos takvom talentu, to neće biti dovoljno za osvajanje turnira, i zato Srbija donosi još nešto da "začini imena na papiru". Sve ih ujedinjuje - ponos! Srpski ponos! Očajno izdanje na EP 2005. godine i dalje je u mislima Srba. Ali, dvanaestorica odabranih dolaze u Španiju da povrate ponos. Čak i da to ne bude zlatna medalja, Srbi žele da Evropa ponovo poštuje srpsku košarku, a ne da je ismeva. Svaki pozvani igrač spreman je za taj zadatak. Ne potcenjujte ovaj element.

Loše vesti

Postoji veliko, posebno poglavlje u psihologiji koje se bavi sportskom psihologijom, koja se bavi ljudima koji nisu ispunili zadatak: "da sam nešto stvarno želeo da uradim, to bih i uradio". Još od 2001. godine Srbija nije igrala u najjačem sastavu. Čak i na domaćem terenu 2005. godine nisu igrali najbolji, što su Srbi iskoristili kao alibi: "Da smo igrali u najjačem sastavu, bili bismo prvaci". Prvenstvo u Španiji neće biti prilika da se stavi na test ova teorija. Lista odustnih je ponovo podugačka.

Stvari veličine

Srbija će biti jedna od najviših ekipa na EP u Španiji. Samo jedan igrač ima ispod 197 centimetara, trojica imaju više od 210, ali ni to nije garant da će carovati pod košem. Miličić je centar, ali on često upada u probleme sa ličnim greškama, ali čak iako se bude trudio da to izbegne, jednom će se to deseiti. A šta onda? Selektor Zoran Slavnić ima tri visoka momka na klupi, od kojih dvojicu 20-godišnjaka i jednog 22-godišnjaka. Aleksandrov ima 211, ali igra krilo. Labović ima visinu, ali igra nešto izmedju centra i krilnog-centra. "Veteran" Zoran Erceg biće, svakako, jedan od najboljih evropskih igrača u skoroj budućnosti, ali ni on nije pravi centar. Odustvo Nenada Krstića i Mileta Ilića može biti kobno po Srbiju, ocenjuje se u komentaru FIBA.

Iskustvo

Srbija je osvojila sva moguća takmičenja za mladje kategorije ovog leta. Ako je tačno ono što se priča da se Srbi radjaju sa košarkaškom loptom u ruci, onda 75 odsto sadašnjeg stava koji će igrati u Španiji pre 23 godine nije držalo loptu u ruci, jer nisu ni bili rodjeni. Možda je ovo jedna od najmladjih reprezentacija u istoriji evropskih prvenstava. Iskustvo, iskustvo, iskustvo. Nedostatak iskustva srpskog tima je više nego uočljiv.

Srpska košarkaška reprezentacija odradila je samo jedan trening u subotu. U popodnevnom terminu od 17.30 do 19 časova, izabranici trenera Zorana Slavnića prvi put su imali priliku da uđu u gradsku sportsku dvoranu u Granadi i »osete« koševe. Trening je odradio i Nemanja Aleksandrov koji je pred polazak u Španiju doživeo lakšu povredu, ali njegov nastup u ponedeljak protiv Rusije nije pod znakom pitanja.

»Dvorana u Granadi je velika, publika će sigurno biti vatrena, pa treba odigrati i vatrenu košarku. Mogu samo reći da su nam uslovi odlični. U prvom treningu radili smo 90 minuta. To je bilo sasvim dovoljno pošto 32 sata nismo trenirali. Malo smo trčali, igrači nisu bili preterano raspoloženi. To mi se nije ni malo svidelo, a nervozu sam primetio i pre treninga na sastanku. Pokušao sam da ih umirim i da im objasnim da se u životu ništa ne mora, osim da se umre. Nadam se da je to ona pozitivna početnička nervoza«, kaže selektor Srbije Zoran Slavnić.

Na čelu kolone koja je trčala na treningu bio je upravo Slavnić, koji je istakao zadovoljstvo trenutnom formom ekipe.

Reprezentacija je u subotu posebnu pažnju obratila na prvog protivnika. Ruski tim se gledao na kaseti, a tokom treninga uigravale su se sve moguće opcije.

Slavnić će sledeći trening odraditi u nedelju od 10.30 do 12 časova, uz želju da se i u popodnevnim satima zakaže još jedan sastanak igrača na terenu.

Stanković poželeo sreću košarkašima

Kapiten fudbalske reprezentacije Srbije Dejan Stanković razgovarao je danas telefonom sa kapitenom košarkaša Milanom Gurovićem i poželio njemu i ekipi sreću na Evropskom prvenstvu u Španiji koje počinje u ponedeljak. Srbija je u subotu imala jedan trening u sali, ekipa se "razmrdavala" posle puta i počela pripreme za prvi meč na šampionatu u ponedeljak sa Rusijom.

"Hvala Dekiju na podršci. Zvao me je iz Italije, poželo nam je svima sreću i još jednom pokazao koliko je veliki čovek. Koliko je veliki fudbaler, to smo znali od ranije", rekao je Gurović novinarima večeras u Granadi.

U ekipi vlada pozitivna atmosfera, igrači i stručni štab su opušteni i veruju u sebe, preneli su reprezentativci Srbije dok su večeras odlazili u noćnu šetnju gradom. Gurović je novinarima preneo da su igrači u avionu slušali meč Novaka Djokovića i Radeka Štepaneka na Otvorenom prvenstvu SAD.

"Slušali smo kako je Djoković pobedio (Čeha Radeka) Štepaneka, pozitivno je to i znače nam uspesi našeg tenisera", izjavio je kapiten Srbije.

Gurović je pri odlasku u Španiju imao priliku i da pilotira avionom, ali je krilni igrač "orlova" tu priliku odbio.

"Rekao mi je pilot u svojoj kabini da slobodno pritisnem neko dugme na tabli, ali ja nisam hteo, da se ne bismo ranije prizemili", rekao je kroz smeh Gurović.

Srbija će u nedelju imati dva treninga na kojima će se pripremati za prvi meč na prvenstvu sa Rusijom. Srbija će igrati u Grupi A sa Grčkom, Rusijom, i Izraelom.

Intervju: Darko Miličić, srpski košarkaški reprezentativac

KO SE, BRE, BORI ZA SRBIJU?

Šta se mi kao borimo za zemlju? Mi nismo nikakvi heroji, samo igramo košarku, heroji su naši generali, vojnici, koji su dali život za svoju zemlju.

Darko Miličić ima samo 24 godine, ali je već sada apsolutna košarkaška legenda! Srpski centar, koji igra u NBA ligašu Memfisu i "težak" je skoro 40 miliona dolara, kaže da nije zvezda poput Gasola, Novickog ili Parkera, i ističe da je on savim običan momak, koji živi normalnim životom i igra košarku.

Mnogi smatraju da ćeš biti jedna od najvećih zvezda Eurobasketa u Španiji. Hoćeš li opravdati očekivanja?

- Nisam brate ja nikakva zvezda. Ovo je samo košarka, to je za mene dečja igra. Moje shvatanje je da su ljudi iz nekih drugih oblasti zvezde. To su ljudi koji su se borili za Srbiju, naši generali, vojnici koji su dali svoj život za zemlju, pravi heroji, razumeš. Oni kojima je košarka sve u životu smatraju nas zvezdama. Kao dodirni me "sveti čoveče" i tako te fore, ali to je iz njihove perspektive tako.

Pa, dobro, i ti se boriš na neki način za Srbiju.

- Ma, šta se k...c ja borim, igram košarku. Ovo što se mi zajebavamo, igramo košarku, takmičimo se ko je bolji, ko je slabiji, to je sve sranje.

Pred start EP svi pričaju da će se između tebe, Gasola, Novickog i Parkera voditi žestoka borba za najboljeg igrača šampionata. Kako gledaš na to?

- Ja sam rekao da ću dati sve od sebe, šibaću se maksimalno, a ako u nekim momentima ne budem mogao da dam koš, jebi ga, neću ga dati, i to je to. Ako izađe, izađe, to ti je kurva košarka. Nekad ga daš, pa si kralj, šmeker, mudonja, a nekad promašiš, i onda si k...c. U svakom slučaju, dođe ti na isto. Tako da me ne zanima da li ću da budem najbolji igrač ili ne.

Navijači ti često zameraju što se dosta izvlačiš spolja, šutiraš i često pišu negativne komentare na forumima. Koliko ti smetaju ti komentari?

- Ma, to me uopšte ne interesuje, ja ću da šutiram uvek. Zato što je to za mene igra, volim da šutiram i da radim razne druge stvari u igri. Nisam brate kao konj sa amom, da gledam samo pravo. Ako nekom smeta, smeta, jebi ga, bato, ja ću i dalje da šutiram. Inače, ne čitam te komentare na internetu, ali ima nekoliko igrača u timu koji se lože na to i čitaju posle svake utakmice. Mislim, ti kompjuter majstori, što imaju tegle na očima, prave se pametni i pišu komentare o meni. Smešni su k'o bioskop. Drugovi, siđite sa kompa, izađite malo na vazduh.

Zašto deluješ tako nezainteresovano van terena?

- Uživam u stvarima u kojima uživaju normalni ljudi, a ne kao neki drugi koje smatraju zvezdama. Volim da idem na pecanje, u kafanu, sa drugovima na zajebancije. Volim da idem na fudbalsku utakmicu i da se vozim na haubi kola. Šta drugo treba da radim? Kao, do juče si bio šaban, indijanac i onda postaneš košarkaš i sada se menjaš, sad si kao fensi i tako to. Uzeo si pare, ne poznaješ ljude koje si pre znao. To me ne interesuje. Ja kad nešto osećam, ja to i uradim. Otići ću na splav, skinuću majicu i popeću se na šank ako to želim. E, sad, što neki osećaju to isto, a ne smeju da urade zato što su poznati, to me baš zabole.

Možemo da uradimo nešto u Španiji?

- Možda možemo, a možda i ne možemo, eto to je odgovor. Ako dobijemo nekako te prve tri utakmice, onda bi baš bilo ludilo. Ako budemo treći ili drugi, ne znam. Možemo da dobijemo Grčku sigurno.

Koja nam je najveća snaga?

- Mladost, bezobrazluk, fizička sprema, jer možemo da pretrčimo sve ekipe. Trebalo bi da vratimo ono što je Jugoslavija nekad igrala. Dođu, istuku protivničku ekipu i nabace takav kriterijum da sudije ne sankcionišu tako čvrstu igru. To treba i mi da uradimo. A ne možemo da pričamo jedno u svlačionici, a onda izađemo i puštamo koš faul lagano. Ne možemo da pričamo o lepršavoj igri, jer smo kratko zajedno. Ne možemo više nikoga da potcenimo jer nismo ona sila. Treba ponovo da vratimo taj kult, kada su nas se svi plašili.

DRAGUTIN STOJMENOVIĆ

.... e neka nam je bog na pomoci ! 

kako nas karaju...

prvo, ima 22 godine, drugo, ugovor je tezak 21milion, trece- upravu je ... jure za nekom loptom i baca je kroz korpu i mase se loze na njih.... smesno...