Dušan Ivković za „Blic“ o Evrobasketu, selektoru, Kapičiću, Rusiji

Slavnić prikuplja političke poene!

Nije lako Dušanu Ivkoviću, jednom od najboljih evropskih košarkaških trenera, da ruski temperaturni minus zameni za beogradsko vruće leto. Stručnjak čiju karijeru prate trofeji posle CSKA i Dinama odmara se u rodnom gradu i s pažnjom prati odnose unutar Saveza i A reprezentacije, kao i uspehe naših mlađih selekcija.
nMuška mlada i ženska juniorska reprezentacija najbolje su u Evropi?
- Juniorke su napravile veći uspeh jer je ženska košarka, nažalost, u zapećku i večito kuburi sa finansijama. Čestitam selektoru Kovačiću i svim devojkama. Gledao sam mlade, njihova titula je plod organizovanog rada i zato ne možemo da kažemo da nam je košarka na niskom nivou. Jeste da smo zaređali sa serijom loših rezultata A tima, ali imamo uspehe mlađih kategorija, dobre trenere u ligi - Vujoševića i Vukojičića. Teodosić i Tepić su bili nosioci igre, poseduju iskustvo koje ostale selekcije nisu imale. Ovaj tim ima kontinuitet, pred njim je velika budućnost, smena generacija je složen i pažljiv proces, ali smatram da smo baš zbog ovih uspeha na putu da se vratimo na tradicionalne pozicije. Ovo su prvi uspesi srpske košarke, ne treba da budemo nacionalisti i da svojatamo medalje iz vremena SFRJ, jer one nisu bile naše. Moramo da budemo ponosni na prve srpske uspehe, početak izgradnje kulta reprezentacije i rezultatima kojima počinjemo da pišemo novu košarkašku istoriju - kaže Ivković za „Blic“.
nIza A reprezentacije su neuspesi?
- Verovao sam u naš povratak na vrh, stabilan odnos, još 2003. znao sam da ćemo se razići sa Crnom Gorom, bili smo na prekretnici, insistirao sam na tome da jačamo KSS, naše stare centre Kragujevac, Kruševac, Užice, Čačak, Valjevo, Suboticu, da budemo pametni i da to rešavamo bezbolno. Kasnili smo sa statutima i skupštinama, predložio sam statut za mandatorski sistem, što su tada ostali i prihvatili, ali čim sam se okrenuo i već stigao na aerodrom, oni su nastavili po starom. Zato sam i hteo da izađem iz svih struktura, jer je moj svaki predlog bio u interesu košarke. Rezultat na Olimpijadi posledica je velikog spleta nesrećnih okolnosti. Na EP u Beogradu niko nije očekivao da nećemo stići do „Arene“, možda je dobro što je isplivalo jako mnogo loših stvari što se tiče relacija i odnosa igrača prema reprezentaciji. Da Bog da da takav tim nikad više ne bude zajedno, njihov odnos prema državnom grbu bio je jako loš. Organizaciono smo zakazali, domaćin je morao da stigne u Beograd. Imali smo dosta asova, ali i slab tim. NA SP u Japanu doživeli smo najveći udarac, ambiciozno smo tražili i dobili vajld kartu, ali smo bili jedini nekompletni na turniru. Ne stavljam to na teret Šakoti, već treba da snosimo kolektivnu odgovornost.
nOtkazi igrača?
- Ima objektivnih razloga zašto je tako, vremena su se promenila, bitan je i socijalni problem. Mladi košarkaši nisu mogli da odole pritisku. Zbog slabe ekonomske situacije u zemlji poslednjih deset godina nisu izdržali zov velikog novca. Nije bilo ni trenerskih autoriteta, ljudi oko njih su im stvarali konfuziju. Košarka je sport akademaca, a mi smo došli u situaciju da nam sedam igrača u državnom timu nije završilo srednju školu, onda i ne čudi njihovo ponašanje. Velika je greška i klubova što ne školuju igrače, ali o tome mora da se pobrine i košarkaška organizacija.
nDragan Kapičić je prvi predsednik KSS?
- Više od 30 godina sam prisutan u radu Saveza. Kao član Skupštine dugo sam razgovarao sa Kapičićem, koji ima moju punu podršku. Upoznao sam ga da nam nedostaje sindikat igrača, s obzirom na to da živim sa Srbijom, a ne radim u Srbiji, predložio sam da se Stručni savet napravi od ljudi koji rade u zemlji i to je prihvaćeno. Kapičić je dobar čovek i velika sportska ličnost, kome posao može da bude izuzetno kreativan. Međutim, sadašnje predsedništvo broji 14 članova Upravnog odbora, što je strašan broj, pa način kako funkcioniše Savez moram da ocenim kao - loš!
nSelektor je Moka Slavnić?
- U ovoj situaciji selektor mora da ima punu podršku jer je izabran jednoglasno, nije imao protivkandidata. Novost je i da su klubovi javno ponudili pomoć selektoru, izjava Nebojše Čovića, prvog čoveka FMP, da će Erceg ići na operaciju posle Evrobasketa, u protivnom će snositi konsekvence, govori da se odnos klubova prema državnom timu menja nabolje. Međutim, nije dovoljno da Slavnić kaže da li igrač želi ili ne želi da igra za Srbiju, sigurno je da svi žele da igraju. Kult reprezentacije je ovde građen godinama. Slavnić ne može da insistira na patriotizmu igrača i da tako prikuplja političke poene, to je stvar kompletnog društva. Moka ima prednost kao veliki animator i motivator, ali ne bi sme samo on da preuzme odgovornost. Sagledavajući problematiku, nisam preveliki optimista da ćemo se kvalifikovati na Olimpijadu, bio bih neiskren kada bih rekao da očekujem plasman u Peking. Prolaz na Olimpijadu ne treba da nam bude imperativ, u protivnom imaćemo rivala više na EP u Španiji - moranje. Mnogo je važnije da stvorimo tim i da dobro igramo, pa možda uz malo sreće i dobre partije i možemo da se kvalifikujemo.
nBoravak u Rusiji?
- Kada sam odlazio, slušao sam priče da novac potiče od mafije, da je situacija jako nestabilna, da su ugovori riskantni. Ruska liga je danas najstabilnija, osam klubova je pokriveno jakim budžetom, imaju interes da se reprezentacija vrati u vrh, mada to ide nešto sporije. Zadovoljan sam godinama provedenim tamo, nisam mogao ni da sanjam da ću ostati pet sezona. Krenuo sam sa CSKA od nule, doveo Papalukasa za 300.000 dolara, a Grk sada vredi tri miliona evra i najbolji je igrač u Evropi. Dinamu, koji je osnovan 1923, doneo sam prvi evropski trofej - ULEB kup i plasman u Evroligu.
nTrenerska branša
- Udruženje trenera Srbije radi organizovano i dobro, glavni cilj nam je školovanje mladih trenera. Osnivači smo Više trenerske škole koja je radila pri Savezu, 11 godina imamo list „Trener“, koji služi kao literatura zemljama u okruženju, a i šire. Kratkoročno želimo da budemo uspešni domaćini najboljeg košarkaškog seminara na svetu „Trenerske klinike“ u Novom Sadu, a dugoročno da nađemo sponzora. Prošle godine sam izabran u četvorogodišnjem mandatu za predsednika Svetskog udruženja trenera, tendencija je da svaka zemlja ima udruženja, a pred izdavanjem smo zonskih, kontinentalnih licenci, što znači da reprezentacije ubuduće ne može da vodi onaj koji nije član Udruženja.
nPlanovi?
- Testirao sam sebe 2000. i 2001, tada sam napravio svesnu pauzu, pokušao da nađem sebe u Beogradu, od grada od kojeg se nikad nisam odvajao, međutim, nisam se snašao u novonastalim uslovima. Kako se bližilo proleće 2002, vratio sam se onome što najbolje znam da radim - uz ljude iz košarke. Hteo sam da nešto investiram, ne prihvatajući ulazak u biznis, ali sam uvideo da to ne ide. Sve ugovore sam završio do kraja, nikad nisam dobio otkaz ili bio smenjen, iza mene su ostajali stabilni timovi koji su nastavili da igraju još bolje. Moji kriterijumi za ponude klubova su dosta strogi, nema elastičnih stvari.
nPartizan je šest puta uzastopno šampion?
- Partizan je bio i ostao avangarda. Duško Vujošević sa šest zaredom osvojenih titula i afirmacijom brojnih igrača zaslužuje priznanje. Crno-belima se na specifičan način priključio i FMP, afirmisao je mnogo mladih igrača, ima najviše košarkaša koji su okosnica reprezentacija i evropskih klubova.
nPokušavate da Radnički vratite u vrh srpske košarke?
- Kao predsednik Skupštine, imenovao sam u UO mladiće koji su potekli na Radničkom. Predsednik Dejan Popović uspešno radi, ali imamo mnogo problema. Trener Kime Bogojević neodoljivo podseća na mog starijeg brata Pivu. Imamo veliku pomoć Sportskog društva, Crveni krst je uvek bio rasadnik talenata, opredelili smo se za afirmaciju mladih igrača, a da pređemo u viši rang ako obezbedimo finansijske uslove i dovedemo iskusnije igrače. Nećemo stati na tome, imam obavezu prema Radničkom da ga vratim tamo gde pripada, jer je on istorija, tradicija i deo mene.