A SAD TRKA - SAŠA ILI MUTA

Posle debakla u Španiji selektoru Slavniću odbrojani dani.
Nezvanično, glavni kandidati za preuzimanje nacionalnog kormila
Aleksandar Đorđević i Miroslav Nikolić, dok za Vladu Vukoičića navodno
ima vremena, saznaje se iz izvora bliskim čelnicima košarkaške organizacije

Tužan kraj jedne priče koju su, pre samo desetak dana, svi videli sa hepiendom. Reprezentacija je uspela da ostvari najgori plasman u istoriji naše košarke. I više nije ni bitno ko je kriv... Ne treba ih previše osuđivati, jer su svi, počev od stručnog štaba do igrača, sasvim sigurno imali dobru nameru... I rintali su mesec i po, dok su neki drugi sunčali leđa i neke druge delove po plažama i morima. I uložili su sebe, dali sve što su umeli i znali. Ipak, u Granadi nisu imali ono najvažnije – igru.

Normalno, selektor je uvek prvi na udaru, takva je priroda posla. I Zoran Slavnić je više puta rekao da je spreman da preuzme odgovornost. Možda mu se može zameriti na lošoj igri ili selekciji, ali ne i na velikoj energiji koju je uložio, na ogromnoj želji da napravimo nešto na EP, na beskonačno mnogo emocija...

Kako nezvanično saznajemo, Slavnić je u prvom momentu, neposredno posle poražavajuće igre i neuspeha protiv Izraela, hteo da podnese ostavku. Međutim, predomislio se pre nego što je izašao pred novinare, jer smatra da ga je Stručni savet, kako je rekao, “jednoglasno izabrao”, i da je dužan da prvo izađe pred to telo KSS i razgovara sa njima.

S druge strane, iz izvora bliskih čelnicima naše kuće košarke, saznajemo da je porazom protiv Izarela već potpisan otkaz Slavniću, odnosno da će konkurs za novog selektora biti održan u najkraćem roku, odnosno čim Moka podnese izveštaj Stručnom savetu koji će mu se zahvaliti na saradnji.

U svakom slučaju, biraćemo i šestog selektora u poslednjih pet godina (Pešić, Vujošević, Obradović, Šakota, Slavnić). Koristeći prostu logiku, ali i poznanstvo sa informisanim košarkaškim radnicima, glavni kandidati za novog selektora biće naš legendarni as Aleksandar Đorđević i trener Hemofarma Miroslav Nikolić, koji iz godine u godinu osvaja zlata sa mlađim reprezentativnim selekcijama. Tu je i trener FMP i osvajač zlata sa mladom reprezentacijom Vlada Vukoičić, ali su prethodna dvojica ipak u blagoj prednosti, jer mnogi smatraju da je Vukoičić još mlad strateg i da za njega ima vremena.

Ko god da preuzme nacionalni tim, biće u odličnoj situaciji jer najzad može, a i mora, da krene od nule. I šta god da uradi, posle ovih šamarčina našoj košarci poslednjih godina, pa makar to bio i plasman na Evropsko prvenstvo 2009. godine (a do juče smo se smejali kada bi neko pomenuo kvalifikacije), biće tretirano kao dobar rezultat...

Од нашег специјалног извештача
Гранада, 5. септембра – За разлику од Европског првенства 2005. године у нашој земљи, када су после дебакла прорадиле „ниске страсти“ (играчи се тукли у свлачионици, а селектор Обрадовић свалио кривицу на њих), по изласку из свлачионице наши играчи и селектор су се понели витешки. Селектор Славнић је дошао са сузама у очима, видела му се чак и „кнедла“ у грлу, и једва је некако прозборио: „Ја сам саставио ову екипу. Немојте да земерите овим људима, бар овој тројици која су се одазвала, а остали су дали свој максимум. Немојте да сахрањујете ове младе играче. Питао сам Јарића и Гуровића пре подне да ли желе да играју против Израела, али они су спортисти, нису желели да се одмарају и калкулишу. Они хоће свакога да победе. Знао сам да то може да буде мач са две оштрице. Дали смо 45 поена у првом полувремену, све је било распевано, требало је да буде ствар рутине. Ипак, на сцену је тада ступила наша младост... Немам шта коме да замерим, ја сам бирао. Ја сам ту, слободно ме цепајте по свим шавовима, али немојте дирати младе”.

Да ли ћете поднети оставку?

– Мене је изабрао Стручни савет и то једногласно. Ако један члан тог савета не буде задовољан мојим радом, отићи ћу.

Рекли сте када сте изабрани да ћете, уколико не прођете у други круг, отпутовати на Исланд да се смрзнете?

– Ако сам вам толико сметао ова два месеца, отићи ћу. Само мислим да одавде не постоји авионска линија. 

А. М.

--------------------------------------------------------------------------

Гуровићев растанак од „плавих”

Капитен прве репрезентације Србије Милан Гуровић (32 године) одлучио је да

се повуче из репрезентације у којој је био један од јунака на Светског првенства у Индијанаполису 2002. У Гранади није играо на свом нивоу, што је и сам признао новинарима:

– Не нападајте младе играче, већ мене. Играо сам катастрофално, нисам знао где ударам. Дали смо све од себе, крварили смо колико смо могли. Ово је мој растанак од репрезентације. Оставио сам и овог лета кући жену и децу... Што се тиче будућности репрезентације, ову генерацију младих треба оставити да играју, јер су показали да могу. Кроз две-три године хараће Европом, будите сигурни у то. Била ми је част и задовољство што сам био капитен овим момцима и што сам бранио боје Србије. Играли смо опуштеније у другом полувремену и то нам се обило о главу.

--------------------------------------------------------------------------

Јарић: Хтео сам да изгинем

Марко Јарић је после пораза од Израела рекао:

– Желео сам да помогнем, да изгинем. Нисмо нашли ту хемију, ту игру. Жао ми је, идемо даље. Једноставно, ово је спорт. Једноставно, не вреди. Пали смо психолошки а њима је све полазило за руком. Показало се да данас сви играју кошарку и да свако свакога може да победи. Доживели смо психолопшки и морални пад. Имамо доста талената, млађе селекције су освојиле све што се могло освојити, треба им помоћи да се развију у врхунске играче и да, што је најважније, знају да цене овај дрес и да се појаве увек у репрезентацији кад их селектор позове. 

Од нашег специјалног извештача
Гранада, 5. септембра – Наша кошаркашка репрезентација је на 35. европском првенству, које је тек почело, остварила најгори пласман у својој историји. Тачку на њене наде да ће стићи до Мадрида ставио је Израел - 87:83 (16:23, 20:22, 25:15, 26:23) – па ћемо овај шампионат памтити и као једини за 60 година на којем нисмо никога победили. „Плави“ су завршили на деоби од 13. до 16. места, а у свом првом учешћу, 1947. у Прагу, били су претпоследњи, 13, пошто су успели да савладају Албанију са 90:13. Највећа штета од свега је то што нећемо играти на Олимпијским играма у Пекингу догодине. Редовно смо учествовали на олимпијадама од Рима 1960, ако се изузме Барселона 1992. када смо изостали због санкција УН.

Неко ће можда ово назвати катастрофом, али је, када се све узме у обзир, најбоље одабрати реч – реалност. За пет година смо променили пет селектора и близу 50 играча, за то време бежали од неизбежног подмлађивања, а у Гранаду стигли са чак 11 нових лица у односу на СП у Јапану прошле године. Стручни савет КС Србије ће проценити колика је у свему томе кривица селектора Зорана Славнића, кога је једногласно изабрао, али ће и сам морати да полаже рачуне управном одбору КСС.

Најлакше је сада кукати и пљувати, а најтеже раскинути с неким старим навикама. Са све четири златне медаље овог лета у млађим категоријама имамо најсветлију будућност у Европи. Ту децу, од којих су нека била овде у Гранади, треба неговати у спортском духу, понудити им и нешто више од кошарке и повремено подсетити на једну стару тезу нашег најтрофејнијег селектора Ранка Жеравице да су „сви велики шампиони били, пре свега, лепо васпитани“.

Пораз од Израела је могао да се избегне и штета је што ова селекција, убедљиво најмлађа на шампионату (просек 22,5 година) није стигла до Мадрида да се кали кроз још три утакмице. Имали смо јединствен тим у европској кошарци, састављен од јединог тренера који је прихватио да буде српски селектор после смене Драгана Шакоте, и кошаркаша који су прихватили његов позив. Ако се то има у виду, они су најмање криви. Човек чије је мишљење последњих година тако лако одбацивано – Бора Станковић – заслужује да и сада буде цитиран: „Српска кошарка није у играчкој, тренерској па чак ни у резултатској кризи, већ искључиво у организационој“ .

Свима је ваљда јасно да је овај тим био несрећан спој „моћне тројке“ (Гуровић, Јарић, Миличић) и „дебитантске деветорке“. Чак је и селектор све време припрема причао о две групе играча, молио бога да се они споје како треба, и пратио ударни трио у помпезним изјавама, ширећи златну грозницу свуда око себе. Није постигнута толико помињана „хемија“. Најбољи играч европског првака Грчке Теодорас Папалукас нам је данас пре подне рекао да „заиста верује да ће млади српски играчи играти кроз три-четири године важну улогу у европској кошарци и да се овде видело да немају рутину играња у овој врсти такмичења“.

Очигледно је и то да се наш тим емотивно испразнио против Грка, али и да је незрео. Имали смо Израелце у шаци и олако прокоцкали 12 поена предности. Велика група српских новинара наставља пут Мадрида, без оног уобичајеног жара, али са надом да ће у квалификацијама за Европско првенство у Пољској 2009. имати задовољство да види „златну децу“ у главним улогама.

--------------------------------------------------------------------------

У квалификацијама за ЕП 2009

Наша репрезентација је после толико година приморана да први пут игра у квалификацијама за Европско првенство (не рачунајући ЕП 1995. када је после санксија УН морала да прође „сито“ за завршни догађај). Домаћин наредног шампионата је Пољска 2009. Остаје нам нада да ћемо играти и на том и на ЕП 2011. у Литванији и да ћемо у Каунасу извадити визу за Олимпијске игре 2012. у Лондону.

--------------------------------------------------------------------------