Srbija - Litvanija

Večerašnja utakmica je svakako jedna od najvažnijih utakmica za srpske košarkaše od samostalnosti (ukidanja sankcija) i prvog nastupa na velikim takmičenjima (Eurobasket '95). Jedna sjajna generacija je započela svoju dominaciju upravo pobedom nad Litvanijom u finalu '95, a ova nova generacija predvođena sa klupe jednim od učesnika tog finala, mogla bi večerašnjom pobedom ''započeti'' novu sjajnu košarkašku priču.

Naime, ja bih uspehe i neuspehe, uspone i padove srpske reprezentativne košarke podelio na tri perioda:

1995 - 2002

Dve titule prvaka sveta, tri titule prvaka Evrope, srebro sa OI i još jedna bronza sa EP. Jedini kiks se desio u Sidneju 2000. godine na OI. Ne može bolje.

2002 - 2009

Eksperimenti sa Vujoševićem, Šakotom, Slavnićem, sramota u Beogradu, blamaža u Atini, wild card za SP, bez plasmana u Peking, neki od najgorih sastava koje smo slali na velika takmičenja, Željkova konferencija za štampu, činjenica da niko nije hteo da vodi reprezentaciju sa klupe ili da igra za istu. Ne može gore od toga, što ćemo se uveriti u narednom periodu.

2009 - ? (2016)

Pojavila se nada u neka bolja vremena dolaskom Dude Ivkovića i osvojenim srebrom na EP '09. Stari lisac je odmah rekao da je medalja došla prerano, pa smo sledeće godine ostali bez medalje (iako smo igrali bolju/lepšu košarku nego na EP '09). Svima je jasno da nam je ukradeno finale (srebro), ali smo isto tako prepustili bronzu Litvancima ''bez borbe''.

Naredno takmičenje je još bolje pokazalo koliko je Duda bio u pravu i kako još uvek nismo bili dovoljno zreli za najveće domete i uspehe u kontinuitetu. I ovde možemo pronaći opravdanje u povredama (jer je stvarno tako bilo), ali ne smemo zaboraviti ni sraman pristup u razigravanju i borbi za kvalifikacije (OI). Tu sramotu, malokrvnost i nedostatak želje najbolje opisuje izjava k-a-p-i-t-e-n-a Nenada Krstića posle meča sa Rusijom: ''Očekivali smo pobedu, razočarani smo, ne znam kako ću pronaći motiv (plasman na OI bukvalno, uzimajući u obzir jačinu kvalifikacionog turnira) za naredne utakmice.'' To je izjavio kapiten, možda ne baš tim rečima ali otprilike...

Ponovo smo propustili OI, a zatim su nas onako osakaćene Španci birali za protivnika u Sloveniji. Tu treba podvući crtu.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Otišao je Duda, došao je Sale Nacionale i kao grom iz vedra neba - hoće čovek da pobedi Španiju. Nije pobedio Španiju, ali jeste Francuze, Grke, Brazilce, što je bilo dovoljno za srebro (iz grupe smrti).

Nova godina, novo takmičenje, nova grupa smrti, nova Saletova želja - hoće (finale) da pobedi Francuze. Nije imao priliku za tako nešto, ali je pobedio Španiju.

I sad dolazimo do meča sa Litvancima, istim onim Litvancima kojima je taj čovek ''utrpao'' 41 poen i tako započeo dominaciju svoje generacije. Novom pobedom nad Litvancima 20 godina kasnije, Sale (ovog puta) kao selektor uvodi Srbiju u drugo finale zaredom, osvaja drugu medalju zaredom na isto toliko takmičenja i vodi srpske košarkaše na OI posle 12 godina.

Porazom od Litvanije, Srbiji ostaje borba za bronzu i borba za OI. Ko može da garantuje bronzu i ko može da garantuje plasman na OI ? Vrlo lako se može ostati bez medalje i bez plasmana na OI (bez Saleta na klupi i opet sve ispočetka). I onda opet propuštamo jedno takmičenje i onda mogu da se vuku paralele Poljska/Španija, Litvanija/Francuska, London/Rio, Duda/Sale...

Pobedom - Srbija se definitivno vratila ili kako mi to volimo reći: ''Košarka se vratila kući.'' Porazom - sigurno je samo da ništa nije sigurno.

Prvi rođak dečka od sestre Ace (informacije) Stojanovića se odjavljuje.