Zašto si Brazilce otpisao, ipak su domaćini mogu i oni među 4 u našoj skupini itekako

Mislim da celavi salo nece propustit priliku da povuce sa ljetne lige kuzmica umjesto bjelice.

Slucajno, njih sam zanemario i oni ce isto biti potencijalni rival u cetvrtfinalu, plus ako naletimo na njih bice napaljeni zbog onog gazenja u Spaniji.
Ja licno bih voleo najvise Litvance, jer mislim da ce nasi uci u taj mec zedni krvi zbog onog poraza u polufinalu.
Vas nesto i ne bih bas voleo iako smo objektivno jaci, ali svi znamo da bi to bila tesna utakmica, sve u svemu cenim da ce se sve ekipe iz vase grupe osim mozda Spanije vise plasiti nas nego mi njih.

Kuzmic se 2 puta zeni ovog leta nema nista od njega, a on je centar tako da nema nista od njega.

Sto se tice Bjelice, bilo bi dobro da se vidi u kakvom je stanju Macvan. Bircevic ako ode na OI ima suze da prolije sto je potpisao ugovor sa Partizanom, u odbrani je velika rupa tako da ne bih voleo da ga vidim u ekipi. Macvan nije atleta, ne uklapa se savrseno u ovaj tim, ali svakako na iskustvo i dobar iq koji poseduje moze da bude od koristi.

treba sale ipak pozvat bobia, pa jel vi želite medalju ili ne.

pa bobi je samo išao osigurat svoj život, nije bio na havajima na plaži

Gubitkom Bjelice prije svega gubite najboljeg i najsvestrnijeg igraca ekipe, bar po meni. Na citavom turiru (neracunajuci Amere naravno) nema igraca Nemanjinog tipa koji je u stanju bukvalno sve na terenu raditi. On je taj missmatch problem protiv Spanaca (jedini ga Claver moze donekle ispratit) i slabo koja cetvorka na turniru moze njega braniti. Ovo je po meni ogromni, ogromni udarac za Srbiju jer mi je Nemanja nekako jedini igrac kojeg je skoro nemoguce ovdje nadoknaditi. Mislim da bi Sale sad trebao preci preko svog ponosa i pozvati Bobija te sto vise igrati sa visokom kombinacijom Jokic-Bobi.

Izdao je Sale saopstenje oko Bobija, to je zavrsena prica odavno...

"Posle dugog razmišljanja, odlučio sam da se obratim javnosti putem ovog saopštenja.

Nadam se da vas neću zamarati ni stoti deo od onoga koliko se poslednjih dana sportska javnost zamara bespotrebnim polemikama, kojima nije mesto u štampi nego na klupicama u školskim dvorištima. Ali, da počnem…

Osnovni zadatak selektora seniorske košarkaške reprezentacije Srbije je da izabere najbolje igrače i najprimernije osobe, koje imaju kvalitet i potrebnu formu za predstojeće takmičenje (koje god to bilo), a koji ujedno žele da se stave na raspolaganje timu i da bezrezervno prihvate odluke o sastavu tima. U košarci, od početnog spiska od 24 igrača , spisak se prvo smanji na 16 košarkaša koji započinju pripreme i bore se za ulazak u tim od 12. 

Mnogo puta, u stvari skoro uvek, 12 izabranih nisu skup NAJBOLJIH, nego skup 12 koji NAJBOLJE IGRAJU ZAJEDNO.

Kao selektor, već DVE godine želim da igrač Marjanović igra za reprezentaciju i pokušavam da ga uključim u rad sa Ekipom i svaki put ne mogu da ostvarim tu svoju nameru i veliku želju.

Posle osvojenog srebra na SP 2014,  logično je bilo da igrače Krstića (oprostio se od reprezentacije) i Katića (igrao u istom klubu i dobio prednost u odnosu na Marjanovića), zamenimo Bobanom i napravimo jednu plansku, prirodnu smenu generacija na toj poziciji, potrebnu za kontinuitet rezultata.

Da se konačno razumemo - Marjanović je MOJ i samo MOJ izbor, jer do mog angažovanja kao selektora on nije bio stalni kandidat\reprezentativac već povremeni, igrajući vrlo promenljivo za svoje klubove dugi niz godina. 

Do danas je bio član seniorske reprezentacije na samo jednom velikom takmičenju, 2011. na EP u Litvaniji kada je Srbija zauzela 8. mesto (ukupno 25 nastupa uključujući i pripremne mečeve), sa malom minutažom i ulogom u timu kod selektora Ivkovića, koji je za velika takmičenja od 2008. do 2013. na toj poziciji birao druge igrače.

Marjanović je odličan momak i igrač koji je poslednju sezonu u Crvenoj zvezdi odigrao jako dobro i čije su karakteristike, kako ljudske tako i igračke, nama potrebne, a između ostalog su i nedostajale na prošlom EP 2015,  gde je itekako mogao da pokaže svoj kvalitet i pomogne Ekipi i svojim saigračima u ostvarenju još boljeg rezultata.

Nažalost, njega nije bilo. 

Svi znamo da je započeo pripreme, trenirao punom snagom bez ikakve povrede 10 dana, a onda posle vrlo čudne odluke, otputovao u Ameriku gde su mu dijagnostikovali samo i jedino karakterističnu bolest svih sportista - 'mogućnost da se povredi'.

Za sve igrače, trenere, medicinske i košarkaške radnike, a  verujem i navijače, bilo je to poražavajuće saznanje jer vređa ljudsku inteligenciju, etiku sporta i takmičenja, a nas je kao Ekipu direktno oslabilo. Naše razočaranje je bilo nemerljivo jer smo se osetili bez ikakve mogućnosti da se branimo i odbranimo od toga da nam drugi kroje kapu, mantil pa čak i borbeno odelo.

Ove godine, Marjanović je prihvatio moj poziv i u direktnom razgovoru dvadesetak dana pre početka priprema i sedam dana pre objavljivanja spiska od 16, uverio me je da je spreman, voljan, motivisan i željan da počne pripreme i izbori se za mesto u timu. Istakao je da ima, kao uostalom i svi igrači, želju da igra i ide na Olimpijske igre. Međutim, sve je to ostalo samo na praznim rečima jer je, defakto, otkazao učešće SAMO DAN pre okupljanja tima i prvog treninga.

Obaveza igrača je da obavesti KSS i trenera o eventualnom otkazu PRE objavljivanja spiska od 16 imena (nešto slično se desilo 2014. sa igračem Veličkovićem koji je takođe otkazao POSLE objavljivanja spiska od 16).

Telefonom obrazlažući svoj otkaz, veče pre okupljanja, strahom od povrede i potrebom da potpiše ugovor (na kojem mu čestitam), a da se tek onda stavi na raspolaganaje Ekipi, Marjanović je izneo svoj stav da ne može da dođe ni na ovogodišnje pripreme jer ,kako je rekao, ima veliki strah od povrede.

Kada sportista i reprezentativac ima bilo kakav strah, nemoguće je da izađe na teren i bude neustrašivi takmičar koji želi da pobedi ulažući 100% napora, zajedno sa saigračima. Kada igrač ne želi, ili ne može zbog straha da igra za reprezentaciju, to shvatam - ali ne podržavam i ne volim. Međutim, moram to da prihvatim. Svaki razlog otkaza je potpuno legitiman. Potrebno je da dođe na pravi način i u pravo vreme, uz maksimalan respekt institucije koja se zove Reprezentacija.

Iskreno se nadam da ga je taj strah prošao i da će, kao što mi je i obećao prilikom tog telefonskog razgovora, konačno prihvatiti poziv 2017. godine i da će pokušati da se izbori za mesto u reprezentaciji za sledeće takmičenje.

Na kraju, da završim i obećavam da više neću reći ni reč o ovoj temi.

Potpuno pogrešnim putem, preko medija se 'gura' igrač u Ekipu koja ga je zvala, želela, otvorila mu sva vrata i pružila mogućnost da bude deo Olimpijskog tima Srbije, u Ekipu koju vodi trener koji veruje u igrača. U tu Ekipu se ulazi samo preko terena, igrom i ponašanjem. Ekipa ne laže, kao što ni teren ne laže. U Ekipu se ne ulazi medijskim saopštenjima, anketama, twitterom i isforsiranim intervjuima, a pogotovo ne preko menadžera. Ekipa je, kao što je poznato, uz srebro na Svetskom i četvrto mesto na Evropskom prvenstvu, izborila učešće na Olimpijskim igrama u Riju i nastavlja sa daljim radom.  U Ekipi, kao što je svima poznato, imamo od početka priprema 6 - 7 igrača bez ugovora, koji daju sve od sebe, baš kao i oni sa ugovorom. Ekipu je napustio igrač Zagorac, svojom odlukom, posle finala sa Portorikom. U Ekipi postoje pravila koja niko ne sme niti može da dovede u pitanje. U Ekipi vlada jedinstvo u svakom stavu i odluci.  U Ekipi se mesto zaslužuje. Ekipa ne poklanja ništa i ne traži poklone. Mi smo TA Ekipa!",


Marjanovica juce video moj drug konobar u klubu, na njegovu zalost nije bio za njegovim stolom. Inace je mogao Bobiska da se otvori sa 21m u dzepu 

Samo zvezda i partizan, stubovi srpstva i institucije. Kakva crna reprezentacija.

Mozda ima nas par smrtnika eventualno ali mi mozemo samo da se nadamo i strepimo.
Elem, ako izostavimo sujete, nepostovanje, pozivanje-nepozivanje, otkaze, povrede i sve ostalo sa Bjelicom i Bobijem (mozda cak i Micov) bi bili bar 30 % jaci, relano. Ovako... Ali sta je tu je, nema kukanje, borba, trud, zalaganje plus dobra atmosfera pa sta bude.
Inace zao mi je Bjelice kao coveka i sportiste, uvek ali uvek je bio tu za reprezentaciju, i kad je bilo dobro i kad je bilo lose. Zasluzio je da se nadje u Riju apsolutno.