KOŠARKA je kod nas nacionalni sport, košarkaši miljenici nacije. Nažalost, tako je bilo do pre neku godinu, a onda se situacija promenila i posle nekoliko slabih rezultata na velikim takmičenjima, sve se okrenulo za 180 stepeni.

Razloga za neuspehe ima dosta. Naši najbolji igrači i treneri su u inostranstvu, mladi odlaze pre vremena, NBA je “san po svaku cenu”...
Ipak, možda sve treba gledati i malo racionalnije. Jer, trenutno, u Srbiji (broj stanovnika 7.498.001) ima ukupno 16.800 licenciranih igrača i igračica, od toga muškaraca (2.819 seniora i 11.336 igrača mlađih od 18 godina) i žena (441 seniorka i 2.124 igračice mlađe od 18 godina). Svi oni su u 369 aktivnih košarkaških klubova (284 muških i 85 ženskih). To su klubovi koji su bar jednu svoju ekipu licencirali za takmičenje u sezoni 2006/2007. Ovoj cifri valja dodati i oko 300 igrača rasutih po svetu, od Albanije do Amerike! I tu je kraj. Malo za nešto veće.

Primera radi, U Grčkoj, zemlji aktuelnih prvaka Evrope, licencirano je 272.000 muškaraca i 70.000 žena, u Španiji 188.110 muškaraca i 115.586 žena, u Italiji 167.800 muškaraca i 31.364 žene, u Turskoj 67.517 muškaraca i 16.296 žena, u Argentini 130.500 muškaraca i 11.000 žena, u Nemačkoj 145.133 muškarca i 52.284 žene, u Kini je licencirano više od 1,3 milion košarkaša, a u Japanu oko 250.000, u Rusiji 560.000...

Na ovoj tabeli „bolji“ smo do Hrvatske u kojoj je licencirano 11.024 muškarca i 1.542 žene.
Talenata, na sreću i dalje imamo, skauti NBA i iz Evrope ne izbijaju iz naših dvorana. Na potezu je novo rukovodstvo Saveza da razmotri i ovaj problem. Jer, definitivno, iz kvantiteta rađa se i kvalitet!

Možda je najbolji primer Francuska (60.180.529 stanovnika) - praktično, svaki 40. Francuz aktivno igra košarku! A, njihovi košarkaši su, gotovo do juče učili od nas. Njihova nacionalna federacija svakog 1. januara na računu ima oko 15 miliona evra, koje uplaćuje Vlada ove zemlje za razvoj košarke. Njihove kadetkinje i juniorke (reprezentativke) žive 12 meseci u srednjim školama-koledžima, zajedno uče, treniraju i igraju nacionalnu ligu kao klub, o trošku države.
Nas, što se broja stanovnika tiče, ima deset puta manje, košarkom se bavi svaki 450. Srbin, a što se sredstava iz budžeta tiče, njih - nema! Nacionalni Savez muku muči da obezbedi sredstva za svaku akciju (ove godine biće ih 14). Traže se sponzori i samo od njihove dobre volje zavisi da li će plavi i kako putovati na neko prvenstvo.
A dobro se sećamo, ne tako davnog vremena kad su se košarkaši vraćali sa titulama prvaka Evrope i sveta, a političari ih čekali i slikali se sa njima. I tu je bio kraj saradnje države i košarke! Ali, ne samo košarke.

KVALITET BEZ KVANTITETA

- SIGURNO je da ovi podaci pokazuju i dokazuju koliko je teško biti najbolji, ako imamo kvalitet, ali ne i kvantitet - kaže Predrag Bojić, direktor našeg nacionalnog Saveza. - Sve smo manji, a apetiti su ostali isti. Vidim da se košarka igra na svakom koraku, na školskim terenima, između zgrada, sale u Našoj Sinalko Ligi su prepune, ali, izgleda da to nije dovoljno. Jer, onome ko ima deset puta više licenciranih igrača mnogo je lakše da izabere dvadeset najboljih!

Autor - P. MRMAK