Ovaj nesrećni Garbahosa se izvinjava španskoj javnosti i kaže kako je trebao bolje da čuva Teodosića.

Evo ja ću da kažem nešto Špancu: Batice, ti si Teodosića ćuvao po svim košarkaškim pravilima. Da si mu prišao i 20 centimetara bliže, rizikovao bi da te prođe. Držao si ga na osam metara udaljenosti, što bi bilo dovoljno i za najbolje "trojkaše", utoliko pre što si viši od njega i imaš duže ruke.
 
Drugim rečima, lopta je morala da uđe u koš i tu ne pomaže bilo kakva odbrana! Kao kada je ušla Kecmanova "trojka" preko ćitavog terena, pa se "cibosi" vajkali da su morali da mu uđu u blok (?!) Evo, sad je Garbahosa ušao u blok, pa jel mu pomoglo?

Koliko je Srbija izranjavana i nesrećna u svim drugim oblastima, od politike, preko privrede, Kosova, bla-bla, toliko ima sreće u sportu. I, naravno, inat i drskost su važni faktori. Filozofija "ma, ko vas jebe, bolji smo, razbićemo vas!" 

Uvek se setim jednog intervjua Dina Rađe nakon što je Jugoplastika prvi put osvojila Kup šampiona u košarci 1989. godine. Rađa je tada imao samo 22 godine, ali je sa Kukoćem bio glavni nosilac igre i najzaslužniji za tu titulu. Na pitanje novinara kako je tako mlad pokazao u finalnom meču toliko hrabrosti u odlučujućim momentima, Rađa je jednostavno odgovorio da sportistu ništa ne košta da proba i da pruži maksimum maksimum, da uloži svu svoju hrabrost i energiju, jer niko nije poginuo na terenu. Bili su rasterećeni, niko od njih ništa nije očekivao pre puta na "fajnafor", tako da su mogli samo da dobiju. Prema tome, čemu strah, čemu rezervisanost, čemu neodlučnost?

Tako je i sa našim košarkašima. Mladi su, od njih se više očekuje tek na narednim takmičenjima, tako da potpuno rasterećeno ulaze u susrete. Zato jedan Savanović, za koga sam tek sada saznao da igra u Španiji, radi onakve "rolinge", kao na treningu. Zato Kešelj, koji je igrao valjda u onoj očajnoj Zvezdi, pogađa trojke 5 od 6, i da ne nabrajam ... 

I tu je najveća Dudina zasluga - što ih je rasteretio. To nije uspeo protiv Hrvata jer je tenzija koju nose susreti Srba i Hrvata bila jača od Dudine psihologije. Ova ekipa ipak ne može dobro da igra pod imperativom pobede i medalje i pitanje je kako će se prikazati na OI u Londonu jer svi pričaju kako oni tamo treba da "eksplodiraju". Setimo se, uostalom debakla na EP u Beogradu, upravo zbog toga što su svi očekivali sigurno zlato.

Neko će reći, Duda nije dao "trojku" sa osam metara nego Teodosić. Kešelj je bio skoro nepogrešiv za tri poena, a ne Duda. Da, ali Duda je od tih igrača napravio samouverene lavove kojima se neće "skratiti" ruka kao, na primer, Tomasu i sl.