Đorđević za B92: "Ni zlato ne bi bilo iznenađenje"

Aleksandar Đorđević, prvak sveta iz 1998. godine, priča za B92 o tome kako je video prvenstvo u Turskoj i o tome šta očekuje u završnici.

Ima onih koji kažu da je ovo iznenađujući uspeh. Koliko je to posledica činjenice da je konkurencija veoma jaka, a koliko to ima veze sa tim što mi poslednjih godina nismo navikli da budemo "zemlja košarke"?

"Za mene nije iznenađenje, ne bih bio iznenađen ni da osvojimo zlato. To sam govorio i pre prvenstva, kao i poslednji put kada sam video igrače pre turnira. Oni su tada mene belo gledali, jer nekako ne žele da prihvate ulogu favorita. Mislim da nismo favoriti, ali ne bi bilo iznenađenje da osvojimo, jer je ovde u pitanju jedna izvrsna generacija, skup momaka koji su zajedno već godinama, i koji su osvojili i Evropsko i Svetsko prvenstvo za juniore.

To su ti igrači, Teodosić, Paunić, onda Mačvan... Imaju pobednički mentalitet, odrastanje, sazrevanje, mentalni sklop, vođeni su fenomenalno od strane Dude Ivkovića. Prema tome, sve imaju da postanu šampioni, uopšte ne vidim zbog čega bi to bilo iznenađenje. Za mene nije."

Da li se, posle srebrne medalje na Evropskom prvenstvu u Poljskoj i plasmana u polufinale SP u Turskoj može reći da je naša rezultatska kriza u poslednjih nekoliko godina prevaziđena?

"Apsolutno. Ako je i bilo te rezultatske krize, apsolutno je prevaziđena, pre svega prošle godine, kada smo osvojili srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu, a i sada kada smo u polufinalu Svetskog. To je fenomenalan uspeh, a sada igramo protiv Turske. Šta god uradili, već smo došli do izuzetnog rezultata, sklonili smo Špance sa puta ka medaljama. Oni su tim sa velikim rezultatskim kontinuitetom, na poslednjih pet prvenstava osvajali su medalje. I oni su počeli od mlade generacije, Lopes, Rejes, Gasol. Oni su zajedno osvojili Svetsko prvenstvo za juniore, a onda su sebi napravili put u seniorskoj selekciji. Ja se stalno vraćam na ovu našu generaciju koja je isto to uradila i za koju sam siguran da će obeležiti sledeću epohu svetske košarke. U to ne sumnjam i ne vidim razlog zašto to ne bi uradili".

Čini se da na ovom SP nije bilo previše iznenađenja... Možda je moglo i drugačije da se završi na par utakmica ali nikakve senzacije nismo videli. Možda je ubedljiva pobeda Litvanaca u četvrtfinalu najveće iznenađenje?

"Litvanci su košarkaški fenomen još veći nego Srbija. U pitanju je zemlja od tri miliona ljudi u kojoj bukvalno svi igraju košarku, to im je kao religija. Oni se već sada spremaju za sledeće EP, napravili su bazu igrača koji će biti baza tima sledeće godine. Čak ni oni negde nisu iznenađenje, imaju fenomenalnog Kleizu, koji se pojavio kao vođa te reprezentacije. Za njih je košarka glavni sport, možda čak i jedini. Možda je malo čudan pad Argentine, ali tu nisu Priđoni i Đinobili, koji se spremaju za Olimpijske igre, kada će se oprostiti od reprezentacije. Primetan je i pad Grčke, ali oni su u osmini finala naišli na Španiju, a tu nisu imali šta da traže. Drugih iznenađenja nema, osim Turske, koja igra fenomenalno. Pružaju sjajne partije, imaju odličnu odbrambenu zonu koja igra 2-1-2 sa velikim centrom koji u sredini pokriva svaki prodor napadača usmerenih od spoljnih igrača. Bogdan Tanjević je tu odradio odličan posao, pošto dobro postavlja igrače i štiti glavnu zvezdu, a to je Hido Turkoglu, sakrio ga je u odbrambeni manjak, da ne juri šutere, i tako se štiti od mogućih problema igrajući zonu. Turci igraju fenomenalno uz publiku, izašlo je tu i mnogo dobrih igrača, ne samo Turkoglu, već i Iljašova, koji može da bude veliki problem za nas".

Gde vidiš našu šansu u predstojećim mečevima? Pre svega protiv Turaka koji su, čini se, ’krupniji’ i igraju jako dobro?

"Mi, pre svega, imamo veliko srce, veliki smo takmičari i nikoga ne želimo da pustimo. Sve mora da se dokaže i pokaže na terenu. Imamo pobednički mentalitet, liderstvo jednog Teodosića u kojeg veruju siv saigrači. Čitao sam izjave pred naš susret sa Španijom, gde su svi znali da im predstoji težak meč, da će odlučivati poen ili dva, i kada su ih pitali "šta onda?", Savanović, primera radi, kaže "Onda lopta Teu". I to je fenomenalno, jer to oseća i sâm Miloš, a to znaju i njegovi saigrači, koji imaju tu sigurnost da mogu u poslednjim sekundama da naprave takav potez, kao što su to do sada činili Rašić i Teodosić".

Pomenuo si nekoliko ekipa, analizirao tri učesnika polufinala, Amerikanci su od prvog dana ’na papiru’ najveći favoriti. Da li misliš da bismo u završnici mogli da se nosimo sa Amerikancima?

"Najlakše će nam biti protiv njih. Od svih ovih ekipa, najteže nam je bilo protiv Španije, biće teško i protiv Turske, a imali smo još teških protivnika, pre svega Argentinu. Protiv Amerikanaca će nam biti najlakše, jer oni igraju atipičnu košarku, sa takozvane "dve trojke", na poziciji 4-5, kao što su Durant i Odom. Mi ćemo to znati da iskoristimo i iskoristićemo to preko naših visokih igrača, igrajući na početak, lopta unutra, i tako dalje. Ali hajde da prvo dođemo do te utakmice, ko zna šta će da se desi u polufinalu SAD-Litvanija. Litvanci su tradicionalno nezgodan protivnik za Amerikance. Igraju jako brzu košarku sa brzim i sigurnim pasom, odličnom tranzicijom, izuzetno su dobri šuteri i napadači, fizički su izuzetno, izuzetno spremni, mlada su ekipa... Mogu lako da pariraju Amerikancima u nekim taktičkim stvarima. Nisam baš siguran da su Amerikanci već u finalu".

Koliko ti je naporno da samo posmatraš prvenstvo, a da nisi tamo, ne možeš da utičeš, nema lopte...

"Nije mi uopšte teško, ni naporno. Navikao sam se i prihvatio sam dan posle okončanja igračke karijere da ću tako ubuduće uživati u košarci i uživam, kao navijač, ali i dok analiziram svaki potez jednog ili drugog trenera, petorke na terenu, nadigravanja... U Španiji sam prenosio desetak utakmica i tada sam uspevao i da analiziram neke stručne stvari, koje se vide dok gledaš utakmicu. Imao sam priliku da radim dve utakmice sa Mesinom, to su bila prva dva meča tima SAD. Tada se mnogo stvari nauči i svašta se vidi kroz stručnu lupu. Kad gledam naše, onda navijam."

Za kraj, Srbija često rešava mečeve u poslednjoj sekundi i javnost se navikla na to... Nedavno su hrvatski komentatori rekli da samo Srbi mogu da urade nešto za jednu sekundu... ti si deo te tradicije?

"Blago nama što su se Hrvati navikli (smeh). To nam je možda i bilo najslađe, bar kad je rivalstvo u pitanju. Uvek smo velikim šutevima rešavali velike utakmice. Oduvek smo imali igrače koji su to radili, od Kićanovića, preko Moke Slavnića, Cvetkovića, Gurovića, Bodiroge, nekih mojih šuteva... To je naša tradicija, zaštitni znak, ta neka trojka ili šut za kraj. Košarka je i takav sport, šampionska tradicija i ekipe se rađaju na takvim utakmicama. Mi imamo igrače velikog srca, koji umeju tako da reše mečeve, pa zašto to i ne bi radili?"

Za kraj, optimista si pred borbu za medalje?

"Veliki. Bio sam pre, sada sam još više, i nemojte me nazvati ludim ako vam već sada kažem da spremite neki lep doček. Samo da kiša ne pokvari slavlje našim igračima, oni su već šampioni".