Nije problem uopće u Zakonu o navijačima, nego u činjenici da nam uopće treba takav zakon.
Ja sam tip s nultom stopom tolerancije na bilo kakav oblik nasilja. Razbijena čašau lokalu je razbijena čaša, dvi razbijene čaše su dvi razbijene čaše... nema tu filozofiranja tipa "ali dvi razbijene čaše su ništa u usporedbi s bačenom bombom a Hirošimu".
Paljenje bengalki na stadionu je zabranjeno. Isto ko što je zabranjeno prelazit cestu kad je na semaforu crveno. Amen!
Šta se tu više ima filozofirat?
A suludo se uopće raspravljat na temu "zašto netko radi nered". Nema racionalnog objašnenja za pravljenje nereda. To su samo frustrirani divljaci koji sami sebi pokušavaju opravdati svoje ponašanje. Svaka rasprava je bezze.
Ja sam kivan na našu vladu što nisu popravili pravosuđe, što nam je ekonomija u komi, šta mi je grad u krizi, šta mi je travnjak na Šubićevcu koma...
...i šta bi ja sad triba, nekom Splići razbit glavu zbog toga u nedilju?