...stari legenda ha ha ha)...e i pandurija napravila veliku kampanju da mi ne otiđemo u bg, čak je pokupila i objave iz prodaje (u to vrime su objave bile jake, naime mora se skupit najmanje pet ljudi na objavu, a gornja granica je koliko oćeš, odeš u ferijalni savez, uzmeš objavu, dođeš s njom na željeznicu i karta do Beograda te košta u vridnosti danas dvadestak, trideset kuna, pa ko bi se iša švercat za tu lovu, mada je bilo i takvih likova, koji iz principa nisu tili plaćat ni jebeni dinar)...napravimo turneju, Split, Omiš ,Trogir, ali objava nigdi (prodavale su se po knjižarama)...u redu, ko jebe objave idemo i tako i tako, a pandurija je to načula (jebiga, uvik je bilo drukera, ako ne svjesno, onda iz naivnosti, jedan put je na Zvončacu, di se ide put Jadranovog bazena, osvanija grafit "smrt Židovima"...a pandurija je skupila cilu tadašnju mlađu ekipu i zamisli, dala in olovku i papir i da pišu smrt Židovima kako bi usporedili rukopise, da nije istina, ovo bi bilo za nevirovat)...eto tako, uđemo mi u beogradski u četri i po (bila su dva beogradska, drugi je bija u sedan i kvarat, poslovni, sve prvi razred i zna je i pristić ovoga, s time nismo išli)...skupilo se tu ekipice (jebiga onda ko je bija tu, bija je, nije bilo drugog prevoznog sredstva, osim auta i aviona, ali ko je to iša)...ono standardno za Beograd, stotinjak pravih ljudi...do Knina klasika, pisma zajebancija, cuga, ništa šta bi odudaralo od šeme...u Kninu nikad mirnije, čak na peronu nije ni bilo onih kninskih drkana šta bi pizdili i preseravali se isprid pandura...eto dolazi do nas lokalni pandur i govori: momci u voz će ući grupa navijača Zvezde, molim vas da budete mirni i tolerantni, oni će biti dva vagona ispred vas (tad su vlakovi imali i po 15 vagona) , a vrata između vagona će biti zaključana...ekipa se odma uzvrtila...drž ne daj, triba tuć ovo i ono...mi mudriji stali na balun: jebate, voziš se cilu noć, jedan put ce kondukter ostavit otključano, ako ne u Vinkovcima, di vlak stoji 45 minuta, pričemo i satrat ih...tako nekako je i bilo, iden ja pišat u zahod i slučajno potegnen vrata između vagona...otvoreno..., ala poslastice, iden ja polako put naprid vagona, ali bez buke i u svaki vagon ćirin ono iza kantuna da vidin di su...par vagona isprid, gledan iza onog kantuna kraj zahoda, ono braća raspištoljili se po hodniku sa šalovima, ala berbe...i neko me je od njih vjerovatno sinja, ja se vratin nazad i rečen ekipi i kad smo došli, hodnik prazan...nigdi žive duše... potegni vrata od prvog kupea... babe... drugi... putnici...dalje redon...otvaramo dalje, ono unutra ekipica, a smistilo ih se bar po 6 sa svake strane, side i muče, nemaju ništa na sebi, usrali se...ko ste, di ste, di idete, sta imate u boršama...ništa nema...kad ono ispod siceva kapitalac...u onoj najlonskoj vrići šta se nosi grozđe, svi šalovi i veliki crveno-bjeli transparent...a šta je ovo, aaa... aaaa...koji je ovo ku**c...e tada se najhrabriji usta, jedan ricaste kose (kasnije san sazna da je iz Vodica) i govori mi: nemoj brate, pa mi smo isto Dalmatinci...kad mi je to reka, ruka je sama poletila, nisan ga uopće puka šakon u glavu, nego san mu samo opizdija takvu trisčurinu da je sve zazvonilo...e sad je naša ekipa krenila na ove druge, da će ih mlatit, ali nismo dopustili mrcvarenje, dobili su trisku dvi i to je to...ali sad se javija problem, Šljivar i Mrduljaš su saznali da smo in uzeli transparent (to je bilo izmedju Broda i Vinkovaca) i garant ce u Vinkovcima zvat pojačanje i vratit ga...došlo je do diskusije, oćemo li ga nosit u Beograd i unit pa zapalit, ili ga bacit iz vlaka...prevlada je razum, bacili smo ga iz vlaka, da ga nemamo ni mi ni oni, jer se u Vinkovcima dogodilo baš to...pusta pandurija, pregledi, ciganeizvelo iz vlaka, odvelo sa strane i nesto šuškaju, uglavnom maklo ih i više neće ić ovin vlakon...nakon 45 minuta koliko vlak je tu sta, desila se smišna scena...vlak triba krenit, a mi svi vanka na peronu, naša pratnja, Šljivar i Mrduljaš izbezumljeni, vlak polazi - mi ne ulazimo, oni se čas popenju na onu skalu, čas siđu doli, na kraju su ipak ušli u vlak a mi ostali...tad je počela osveta, Šljivar mi je samo stiga dobacit "vidićeš ti za sve ovo i ono od prije, samo ako dođes u Beograd"...tad mi je sve bilo jasno, zna san da je bacija pik i da je gotovo, ima san izbor ostat u Vinkovcima i ne ić ili ić, odlučija san ić...neki kurčevi lokalni vlak, Šid, Mitrovica (tu je čak i ulazilo torce), Ruma, Pazova, Zemun, tunel...i konačno...na stanici ne da muva nije mogla proletit, nego su angažirali marijole samo da nas prebace do buseva koji su bili ispred, pa u buseve i u 29. novembar...u 29. odma legitimiranje, ja čisto slučajno nisan ima osobnu nego san uza sebe ima ondasnji pasoš, dajen pasoš panduru, a ovi meni "sta je ***, počeli ste nosit pasoše, već ste se odvojili, je li"...iz cile naše skupine odvojilo je nas četvoricu... Bosna, pokojni Leska, jedan momak iz Vinkovaca i ja...doli u podrum, u jednu prostoriju, naredba skidaj pertle (špigete) i skidaj se do pasa...znali smo šta nan se sprema, ali nas je bolija ku**c, bili smo flegma...ajde tamo kroz hodnik...a sa obedvi strane hodnika, špalir pandura sa palicama, a mi u mudante...platili su bubrizi i rebra, smistili nas u ćeliju, standardne pritnje, kako ćemo dobit puste godine robije i tako te pi**arije, nas trojica smo sve to okrenuli na sprdanje i zajebanciju, jedino je ovi četvrti iz Vinkovaca malo pa, pa je čak u jednom momentu i zaplaka...i tako dalje, kad je utakmica završila, normalno da nas je bacilo na vlak i poslalo doma skupa sa ostalon ekipom...osta mi je jedino žao sta mi je to jedini Beograd di nisan bija na utakmici...