ian wright je napisao/la:
Vahid
Četiri reprezentacije je odveo na Mundijal tokom svoje karijere, a uoči takmičenja, čak tri su ga otpustile, te se samo jednom našao na Svetskom prvenstvu umesto četiri puta.
"Umesto da sam sada u Kataru, sedim ovde na kiši. Zaista sam dao sebe na ovaj projekt u poslednje tri godine, ali ostaće žal što nisam na ovom Svetskom prvenstvu. To je život", počeo je popularni Vaha za "SoFoot".
Kritikovan je što ne koristi više lokalnih fudbalera, te zbog brisanja Hakima Ziješa sa spiska...
"Kada dolazite u neku zemlju, ne znate sve igrače. Zato morate da ih potražite. Koliko li sam samo traka pogledao u Maroku... Najmanje 1000! Selektirao sam 80 odsto tima. Morali smo da nađemo igrače koji će igrati za reprezentaciju. Ono što čini trenera kredibilnim su rezultati, a Maroko nikada nije imao bolje uspehe nego li sa mnom u kvalifikacijama. Sedam pobeda, jedan remi, davali smo po tri gola po utakmici u proseku... Ono što ne cenim jesu kampanje koje su kreirale animozitet između navijača i klubova, lokalaca i Marokanaca koji igraju van zemlje... Pritisak Federacije je postojao duže vreme. Želeli su od mene da uzmem tri-četiri igrača iako je tim ostvario te rezultate bez njih. Nisam to prihvatio jer tako gubiš kredibilitet jer igrači osećaju da neko drugi odlučuje u tvoje ime. Pojedinci su odbili da igraju za Maroko jer su ih uveravali da igraju za Španiju, Italiju ili Francusku... I na kraju, promene svoje mišljenje kada dođe do Svetskog prvenstva. Žao mi je, morate da budete tu i kada idemo u Kinšasu ili Gvineju tokom vojnog puča. U Maroku sam napisao dokument sintezu koja opisuje identitet tima, defanzivno, ofanzivno, tokom prekida, individualne markacije, markacije u zoni, zona 1, zona 2, na 30 metara, svaki igrač mora da bude blizu rivala, u krugu od 16 m... Sve automatizme mojih ideja sam preveo na pet jezika, jer Marokanaca ima svugde na svetu. Jedini smo tehnički tim koji je radio tokom pandemije kovida. Osećao sam da će ekipa koju sam izgradio sa Marokom učiniti nešto na Svetskom prvenstvu. Želeo sam da okončam svoju karijeru uspehom na Svetskom prvenstvu i kažem si da je dosta".
Da li je u ovom slučaju, kako bi ispunio svoj san, trebalo da sagne glavu i dozvoli strani uticaj? Naravno da ne...
"Da sam učinio tako nešto, to ne bi bio Vahid. Radije ću umreti sa mojim idejama. Ali, nisam ni ja glup. Sposoban sam da promenim svoje mišljenje kada sam upitan za to i ako je to za dobrobit tima. Ali, ako nisam siguran da će taj neki momak doneti više i da će poremetiti naš balans kao grupe... Problem u klubovima je što trener uvek biva odgovoran za slabu vezu sa igračima, prvi koji će biti otpušten. Ali, ako je sportista slab u glavi, klub ne može da funkcioniše... Trener odlučuje, ali i provodi vreme pričajući sa svojim igračima, asistentima... A na kraju, ne igra... Nisam lažan. Nikada neću da se povinujem lobiranju".
Zaista impresivno koliko je podignuo Dinamo dok je bio tu. Od seoske ekipe do ratnika u svega par mjeseci.
Grande Vaha, kažem ja.
