Vidin da svi pljucate po hajduku. Mislin da niste realni i objektivni.

Vi šta ste očekivali dominaciju hajduka mogli ste vidit razliku u intenzitetu fizičke igre i koliko to znači. Ako ofenzivno stoke i jest demode, bome defenzivno nije. Ja san to i napisa- ovisi o tome kako ćedu igrat obrranu. Budu li čuvali prostor i držali zonu- super, al ako nas pritisnu i nagaze visoko, biće belaja. I bilo je. Belaja, mislin.

Kvaka je u tome da se hajduk večeras sudarija sa zadnjim tendencama u defenzivnoj fazi igre modernog baluna. Napadaj oštro i agresivno, duboko u protivničkom polju, ne daj protivniku da diše, a kamoli da na miru organizira napad. Na takve stvari hajduk u našoj ligi baš i ne nailazi.

Svi otkrivate toplu vodu s tim da je tribalo igrat „po vaju“ po travi, a šta mislite da to balakov ne zna?! Nisu igrači hajduka kendavali i bekovi čistili u aut jer su mislili da je to pametno rješenje, nego jer su bili „na petama“ cilo vrime. Nemaš vrimena naštimat dugu kako želiš. Ili napamet vani ili pokušaj igrat, nadigravat se, patzite- duboko u svom polju. To je rizik koji nijedan igrač ne želi preuzet, najčešće ni onfda kad su s klupe instruirani da to naprave.

I za to svi znamo rješenje- puno križanja, kretanja bez baluna, stoperi maksimalno široko postavljeni(šta su nekoliko puti i napravili!), neko od veznih dublkje dođe primit pas i tako to...sve to mi znamo. Al triba to moć odigrat. A to, ma šta vi mislili nije jednostavno. Pogotovo igračima hajduka od kojih se to večeras očekivalo- stoperi vejić i maloča, te vezni brkljača, andrić i inoha. Nisu takvi kapaciteti da to rade „sami od sebe“. A kolektivno rješnje za takve taktičke probleme balakov dosad nije ni moga iznać, prekratko je tu. Da ne govorin da je i ova utakmica pokazala koliko hajduku fali jedan plej iz dubine, recimo jedan josip skoko otprije 10-ak godina...

Kad bi hajduk i uspija izać dublje u polje stokea, ima san dojam da su momci isuviše nervozni, nedovoljno strpljivi. Bilo je šuteva čin se vidi branka. Tu san mišljenja da se moralo provat igrat strpljivije, zaljuljat stokeovu zonu(jer oni tu unutar 30 metri od svoje branke više ne mogu tako agresivno napadat balun, jer ako iko ispadne iz zone, otvaraju se rupe) i tako je „otvorit“. Jbg, to je nešta šta ja uporno ponavljan- u nas igrači nemaju kulturu pasa koji nije asist, koji nije okomica. U nas se individualno driblingom rješavaju problemi u igri, umisto dodavanjem i timskom igrom.

I u takvim situacijama hajduku fali plej, neko ko će vodit taj segmewnt igre, usmjeravat igru.

Međutim, ono šta me strašno nervira je kako smo reagirali na ove defenzivne balune.

U svakom sportu ima nekih igrača za koje ja nikad neću moć svatit šta treneri vide u njima, npr davor kus, marko kopljar, ili ovaj vejić sad! On je svaki jebeni duel završija na travi! On je tri kvarta skokova izgubija. On se vrlo nesigurno postavlja. Nema kontrolu nad svojom četvorkom. Nije u stanju izvuć zadnju liniju pliće, dalje od golmana. Kraj takvog igrača i maloča je 50% blentaviji, a onda ni bekovima nije lako.

Više san puta svjedočija situacijama u top balunu di su se treneri braniuli od fizički snažnih, moćnih forova braničima koji nisu nužno toliko visoki ali su agresivniji, hitriji, odlično se postavljaju, znaju izgurat tog grdosiju. Vejić ništa od toga ne koristi, on samo ima svojih mwetar 90 i nešto i to je to.

Druga stvar koja me jako smetala je to zašto nismo pokušali izvuć svoju zadnju liniju visočije, pliće? Time bi dobili tri stvari- ako jones već i jest tako dominantan u duelima u skoku- prisilili bi ga da skače na 30-40 metri od gola pa ako bi koji duel i dobij to bi biulo puno manje opaSNO nego kad dobije duel na 16 metri. Drugo- on ne bi moga mirno stajat i postavit se i koncentrirat se na skok ka večeras, jer bi ga stalno „gurali“ u ofsajd. i konačno treće- defenzivna igra naših prednjih igrača bila bui puno puno učinkovititja kad bi krenili u presing na igrače stokea jer im iza leđa ne bi osta brisani prostor sve do naših 16 metri di bi vejić utaborija našu zadnju liniju, već bi imali iza sebe onu drugu „kontrolnu, potpornu“ liniju presinga.

Uostalom, čim su linije blizu, automatski je mogućnost bilo kakave suradnje veća, a suradnja kvalitetnija.

Opet vejića spominjen. Da, jer on je igrač za kojega je zamišljeno da svojim iskustvom , rutinom i „kvalitteom“ vodi igru naše zadnje linije. Njegov zadatak ka vođe zadnje linije je daleko daleko više od toga da dobije neki skok, duel ili prisiče neki pas ili blokira nešta. A on to nije u stanju...

Za uzvrat- opet ista priča- pitanje je koliko će oni agresivni bit i koliko će visoko napadat. Ako će nas opet napadat visoko, ako ćemo mi opet dopustit duge balune duboko u naših 16, oni će nama vrlo vjerojatno ugurat neki kumpir, a mi ćemo njima vrlo teško zabit 3.

Ne znan, nisan preoptimističan.