Od svih klubova bivše Jugoslavije, a koji nisu iz Srbije, Hajduk mi je bio najomiljeniji. Za razliku od Dinama, bili su uspešniji u Evropi, uglavnom se nisu brukali tamo, imali su i zapažene uspehe (polufinala Kupa UEFA i Kupa kupova i mislim četvrtfinale Kupa šampiona). Posle cepanja države postigli su najveći klupski uspeh od svih klubova ex-Jugoslavije plasmanom u četrvtfinale Lige šampiona.

Sećamo se one čuvene generacije Katalinića, Mužinića, Peruzovića, Luketina, Jovanića, Žungula, Jerkovića, Šurjaka, koja je čak pet puta uzastopno osvojila Kup Jugoslavije. Hajduk je nekada zaista igrao dopadljivo, fajterski, fanatično, borbeno.

Pa su posle došli Pudar, Jarni, Vulić, Andrijašević, Asanović, Bokšić ...

Ovo sad i ne pratim, samo sam primetio da su Hajdukovci i dres promenili - nije više potpuno bela majica i potpuno plavi šorc. Promena opreme koju su Hajdukovci nosili decenijama, predstavlja skrnavljenje ...