Prvi put posle 1998. godine igra hrvatske reprezentacije bila je dopadljiva, bez onog soliranja i upinjanja na silu. U nekim trenucima čovek je stvarno mogao da uživa u brzim dodavanjima posle jednog kontakta sa loptom, duplim pasovima, "trouglovima", utrčavanjima u prazan prostor, driblinzima, efektnim potezima ... Nakon dužeg vremena, Hrvatska je sve svoje pogotke osim jednog postigla ne iz prekida nego posle lepih i smišljenih akcija. To je ogroman plus kada se setite koliko golova iz prekida postižu, na primer, Nemci ili Italijani.
Međutim, mislim da je neuspehu na EP najviše pridonela slaba realizacija. Ne može se na velikim takmičenjima prokockati toliki broj kolosalnih prilika. Kranjčar i Olić barem po tri zicera u tri meča, pa Rakitić, Babić, ... To vas je uyebalo. Uostalom, to se dalo primetiti već u pripremnim utakmicama gde vam je Kovač bio najbolji strelac.
Za Rakitića, Ćorluku i Modrića sam ranije znao da su u pitanju velemajstori sa loptom i veliki fudbalski potencijali. Rakitić bi samo mogao da popravi realizaciju, ali valjda će to doći sa iskustvom.
Pletikosa je branio sve što je mogao, ali šteta ipak što se nije razvio u boljeg golmana, s obzirom da je kao mlad dosta obećavao. Za golmana je najvažniji kontinuitet utakmica, a on previše provodi na klupi za rezerve u svom klubu. I ima veoma loš tajming kod penala, čini se da bi odbranio jedanaesterac samo kada bi ga neko pogodio loptom.
Pranjić je za mene najveće iznenađenje. U današnjem fudbalu mediokriteta, mene oduševi svaki bek koji tako dobro igra u ofanzivi. Veoma inteligentan za odbrambenog fudbalera.
Istaknuo bih i Šimunića, za koga sam mislio da je najobičniji balvan, ali me je definitivno kupio nepobedivošću u skok-igri, fanatičnom borbenošću i onom piruetom na svojoj polovini kada je turskog napadača poslao po burek.
Kranjčar i Olić, ma koliko ih vi hvalili, uopšte nisu igrači na koje bi trebalo da se oslanja hrvatska reprezentacija. Da je Nemačka igrala nerešeno ili pobedila Hrvatsku, glavni krivac bi bio Kranjčar sa dva promašena zicera. Da ne spominjem loše građenje lopte i pasove u noge protivnika na sredini terena.
Olić puno trči, borben je i sve je to lepo, ali promašuje zicere, loše dodaje, pregled igre mu je na nuli. Jedini gol je dao sa tri metra šutem u praznu mrežu. Bilo bi zaista suviše da je i to uspeo da promaši.
[uredio etno-expert - 28. lipnja 2008. u 18:16]
