Reprezentativci
Jugoslavije
| Ime
i prezime |
Dragan Holcer |
Rođen |
19/01/1945 |
Mesto
u timu |
Odbrana |
Utakmica
za reprezentaciju |
52
|
Golova
za reprezentaciju |
0 |
Debitovao |
19/09/1965 |
Igrao u klubovima |
FK
Radnički (Niš), FK Hajduk (Split),
VfB Stuttgart (SR Nemačka) |
Bio je kao dečak svestrani sportist,
ali najmanje ga je interesovao fudbal. Najbolje rezultate postizao je
u rukometu, igrajući u navali i ppstižući golove. To je bila njegova najveća
sportska Ijubav... A onda, zaista pukim slučajem, čuo je da se na igralištu
niškog Radničkog okuplja tridesetak omladinaca koje treba da isprobaju
radi prijema u klub. Pošao je i on samo da vidi to ,,čudo". Ali,
pozvali su ga da i on zaigra ,,na dva gola". Na kraju su bila primljena
samo dvojica dečaka - jedan je bio Dragan Holcer.
U Niš je došao iz barake jednog fašističkog logora nedaleko od Berlina,
u kojoj je rođen. Otac Mariborčanin poginuo je u partizanima, a bremenita
majka Nišlijka našla se u logoru. Prvi dani Draganovog detinjstva nisu
bili ružičasti.
Holcer je u omladinskoj ekipi niškog Radničkog počeo da igra sredinom
1961. godine, strasno je zavoleo fudbal (jedno vreme nije napuštao rukomet)
i promenio sva mesta u navali - od desnpg do levog krila! Za prvu ekipu
zaigrao je u prvenstvu 1963/64. godine, na utakmici protiv Sarajeva (1:2)
u Sarajevu, na kojoj je postigao jedini gol za Nišlije - kao desno krilo.
Kao srednji igrač u half liniji prvi put se pojavio na kup utakmici protiv
Srema iz Sremske Mitrovice, na kojoj je postavljen da igra "štopera",
protiv odličnog napadača Srema Ganića. Tada je imao 18 godina i ustalio
se u prvom timu.
Pune tri sezone Holcer je bio jedan od najboljih igrača u Radničkom i
sve više stasavao kao izvanredan odbrambeni igrač. Srednje visine, idealno
građen za fudbalera, atletski razvijen, okretan i hitrog starta, odlično
igrajući glavom, izuzetno borben i požrtvovan, brzo je osvojio i navijače,
kako u Nišu gde je zablistao, tako kasnije i u Splitu u kome se proslavio.
U dresu niškog Radničkog Holcer je odigrao 173 utakmice i stigao do najbolje
selekcije Jugoslavije (1965. u Luksemburgu), pošto je pre toga odigrao
jednu utakmicu za omladinsku reprezentaciju Jugoslavije (1963) i šest
za mladi tim (1964-1966).
Za njega nikad nisu postojale ,,male" i ,,velike" utakmice,
jer je uvek igrao punom snagom, uživajući u igri i svim srcem, nikad ne
priznavajući da je pobeđen. Realno procenjujući sopstvene mogućnosti,
s odredenim tehničkim slabostima u početku karijere, sve je nadoknadivao
velikim srcem i zalaganjem koje je služilo za primer. Razumljivo, brzo
se razvio u fudbalsku veličinu koju bi svaki klub poželeo da ima u svojim
redovima.
A baš nekako u vreme kad se Holcer peo ka zenitu svoje sjajne karijere,
splitski Hajduk je prolazio kroz krizni period u kome nedostatak visokih
igračkih kvaliteta nije mogao da bude nadoknađen već poslovičnom borbenošću
splitskih fudbalera. Stručnjaci su tada procenili da bi jedan igrač kao
što je Holcer bio dragocen za Hajduk i počeli su pregovori oko ondašnjeg
,,transfera decenije". Posebnu teškoću predstavljalo je interesovanje
i drugih klubova za Holcera, ali je on sam, uz savet trenera Nenkovića,
doneo odluku da se preseli u Split i tako je 1967. godine obukao dres
,,Majstora s mora" i postao jedan od najboljih ,,furešta" koji
su ikad zaigrali u ekipi Hajduka.
Holcerove igre za Hajduk sve češće su oduševljavale,
a on je zbog svoje srčane igre i izgaranja na svakoj utakmici, osvojio
tolike simpatije navijača, da je kasnije, posle nezaboravnog ,,Bajde"
Vukasa bio drugi ,,furešt" (stranac) koji je u 70-godišnjoj istoriji
Hajduka postao kapiten tima. To je najveće priznanje koje je mogao da
zasluži u dresu Splićana!
U timu Hajduka odigrao je 419 utakmica (od toga 311
prvenstvenih) i postigao devet golova. Kad je u sezoni 1970/71. godine
od ukupno 34 odigrao 33 prvenstvene utakmice, Hajduk je na kraju borbi
osvojio prvo mesto i šampionsku titulu, sa četiri boda više od Željezničara
i šest bodova više od trećeplasiranog Dinama. To je bilo prvo šampionsko
slavlje koje je Holcer doživeo. Posle dve godine,
u sezoni 1973/74, još jedanput je trijumfovao u prvenstvu i u dresu ,,Majstora
s mora" po drugi put osvojio titulu prvaka. Samo, ovoga puta posle
žestoke i do kraja neizvesne borbe, jer je prvoligašku trku završio s
istim brojem bodova kao i drugoplasirani Velež, dok je Crvena zvezda imala
samo dva boda manje.
U finalnoj utakmici za Kup 1969, Hajduk je u finalu bio do nogu potučen
od Dinama - 0:3. Dva gola primio je u poslednjih pet minuta utakmice,
tako da su zagrebački ,,plavi" ostali veliki Hajdukovi ,,dužnici".
Prilika za revanš ukazala se u Kupu 1971/72. godine, kad su se u finalu
ponovo sastali Hajduk i Dinamo. Hajduk se revanširao i pobedio sa 2:1,
a Dragan Holcer, kao kapiten Splićana, primio je veliki trofej i doživeo
najradosniji trenutak u igračkoj karijeri. Isto slavlje doživeo je i godinu
dana kasnije, kad su Splićani u finalu igrali protiv Crvene zvezde. Prva
utakmica, u Splitu, završila se bez pobednika -1:1.
U Beogradu Hajduk je pobedio sa 2:1, a Holcer drugi put primio najvredniji
trofej jugoslovenskog fudbala. Dakle, uz dve titule prvaka i dve pobede
u Fudbalskom kupu Jugoslavije - ukupno četiri najveća uspeha u jugoslovenskom
fudbalu.
U periodu od devet godina, odigrao je 52 utakmice za reprezentaciju Jugoslavije.
Debitovao je 19. septembra 1965. protiv Luksemburga (5.2) u Luksemburgu
u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 1966, do koga naš tim nije
stigao. Ali, umesto toga, dospeo je do finalne utakmice trećeg Kupa evropskih
nacija. U nezaboravnoj utakmici protiv Engleske (1:0), u polufinalu u
Firenci, počeo je akciju koja je dovela do jedinog, odlučujućeg gola.
Pošto je ,,presekao" jedan napad Engleza, Holcer je izvrsno "proigrao"
Šurjaka, ovaj nastavio prema Džajiću i - pobeda Jugoslavije!
Poslednju utakmicu u reprezentaciji. 52. po redu. odigrao je 17. aprila
1974. protiv ekipe SSSR-a (0:1) u Zenici, posle koje je predao štafetu
Josipu Katalinskom, koji će se proslaviti u onoj nezaboravnoj ,,majstorici"
protiv Španije (1 :0) u Frankfurtu.
Povrede su mu uskratile da odigra veći broj utakmica, kako za Hajduk,tako
i za reprezentaciju. A kad se sasvim oporavio, 31. jula 1975, napustio
je Hajduk i karijeru nastavio u SR Nemačkoj, u dresu ekipe VfB Stuttgart,
iz istoimenog grada. Holcer je došao u ovaj klub u jeku borbi za ulazak
u Bundesligu, koje su uspešno okončane, tako da je od sezone 1977/78.
godine pa do 1980/81. odigrao 106 utakmica Bundeslige i postigao jedan
gol. Igrao je u velikoj formi, opravdao sva poverenja i dugo bio jedan
od najboljih igrača. I ovde je osvojio simpatije navijača.