Ne znam, imam je ja na kompjuteru (nekad davno skinuo), ali ima toga oko 70 stranica pa ne znam kako bi mogao stavit.
Evo izdvojit ću meni zanimljivije dijelova sa SP-a, ima i ovako dosta pa neka čita kome se da.

Dva dana uoči putovanja, ja sam bio bez žute banke u džepu. Razmišljao sam da odustanem od svega, ali je emisija o najezdi engleskih navijača na Španiju, samo još više uticala na mene. Jednostavno sam morao da odem na to prvenstvo. Dan pred put sam proveo u društvu devojke Linde, koja je izvadila sav novac koji je imala i dala mi ga. Čitavih funtu i po! Pošto sad ona nije imala više kinte, bila je prinuđena da pešači do kuće, do Mančestera. To je bio naš poslednji susret. Više je nikada nisam video. Našao sam se sa Šejnom i Tonijem, čiji nas je ćale odbacio kolima do Birča. Imali smo još dvadesetak sati fore da stignemo do Plimuta. Znali su da sam na put krenuo sa svega jednom i po funtom, ali sam im stavio doznanja da ne očekujem da me finansiraju. Ukrcali smo se na brod '' Pride Of Bilbao. '' Izgledali smo kao vojska koja ide u rat. Svega par nedelja ranije hiljade britanskih vojnika je baš iz luke u Plimutu i Sautemptonu, isplovilo ka Folklandskim ostrvima. Realno je bilo za očekivati da će atmosfera u Španiji biti vrlo napeta, zbog toga što je Argentina bila španska kolonija. Ceo brod je bio okićen zastavama. Na jednoj je pisalo ''Butbojsi Margaret Tačer." Patriotizam je dostigao vrhunac. Osećao sam se ponosno što sam Britanac.
Prvu utakmicu Engleska je igrala sa Francuskom. Ujutru, na dan tekme otišli smo do stadiona da probamo da nađemo karte. Tapkaroši su bili na svakom koraku. Našao sam se na pravom mestu, u pravo vreme, pošto je baš u momentu kada smo naišli, jedan Englez patosirao prvog tapkaroša i oteo mu sve karte iz ruku. Podelio ih je engleskim navijačima koji su mu bili najbliži. Tako sam i ja došao do svoje ulaznice... kakav posao! Taj dan je bio najtopliji u mom životu. Kada sam ušao na stadion, koji je izgledao fenomenalno, prvo sam otišao do toaleta da se nalijem vodom. Istaknuto upozorenje da voda nije za piće nikoga nije sputavalo da je ne pije. Zauzeo sam mesto iznad jedne šipke. Oko mene je bilo i Engleza i Francuza. Atmosfera je bila veličanstvena. Kada je orkestar počeo da svira francusku himnu, pola stadiona je zapevalo. Naježio sam se. Himna im je predivna. U tom momentu sam poželeo da umesto '' God Save The Queen '' zasvira '' Land Of Hope And Glory '', koja je mnogo napaljivija i lepša, i koju su svi navijači više voleli. Stadion je bio krcat. Par minuta pre početka meča trojica engleskih navijača, koji su sedeli dva reda iznad mene, zamolili su me da okačim njihovu zastavu preko šipke na koju sam bio naslonjen, što sam ja rado učinio. U znak zahvalnosti dali su mi kartu za utakmicu protiv Kuvajta, koja im je bila višak pošto jedan njihov prijatelj nije došao. To je definitivno bio moj sretan dan. Samo što je tekma počela Brajan Robson je postigao najbrži gol u istoriji Svetskog prvenstva i doveo nas u vođstvo. Totalno smo odlepili. Uh, kakav početak! Utakmica je bila odlična. Engleska je na kraju pobedila sa 3-1. Oborili smo simpatične Francuze na pleća. Voleo sam njihovu igru. Posebno me je oduševljavao taj srednji red na čelu sa genijem Platinijem, kome su pomagali omaleni Žires i tamnoputi Tigana. Nakon pobede svi smo pohrlili u centar grada na slavlje. Bilbao se nalazi na severu Španije i veoma je separatistički raspoložen. Građani su nas veoma srdačno primili. U međuvremenu sam se našao sa Šejnom i Tonijem, koji su predložili da narednih nekoliko dana provedemo u malom turističkom mestu, Laredu. Ono je udaljeno od Bilbaa svega desetak kilometara i predstavlja neku vrstu predgrađa. Laredo je takođe bilo prepuno Engleza, a i grupa Latiksa je tu našla svoje utočište. Kol Šou i Džimi Rigli su nas primili prvu noć, da bi sutradan nabasao na svog ujaka Gerija Vokera, koji je došao sa svojom ekipom, popularni Barnli Reds. Geri je bio jedan od strastvenih navijača Mančester Junajteda. Jedan od onih koji znaju šta koji igrač doručkuje, kako se kome zove kućni ljubimac, i slična sranja. Geri me je pozvao da provedem kod njega nekoliko noći, što sam rado prihvatio. Najveći problem mi je bila klopa. Par dana nisam ništa jeo, mislio sam da ću crći od gladi. Otišao sam do plaže u nameri da pokušam da se ogrebem za neku klopu. Seo sam pored dve Amerikanke, koje su bile u hipi fazonu. Razvezli smo priču. Primile su se žešće, ali je meni u glavi bila samo hrana. Nakon polusatnog ćaskanja pitale su me da li sam za '' Haš '', na šta sam ja kao iz topa odgovorio: ''Naravno. '' Kada su rekle haš, u momentu sam pomislio da je to tatar haš, lenkširski obrok od mesa, ali sam odmah skontao da je u pitanju bila droga. Ipak, krenuo sam sa njima do apartmana. Sedeo sam sa jednom u sobi, dok je druga nešto čeprkala po kuhinji. '' Koliko haša želiš? '', proderala se iz kuhinje. '' Pun tanjir, sa crvenim kupusom ako može!? '', odgovorio sam. U tom momentu su obe skočile na noge i ljutito me isterale napolje. Izašao sam očajan na ulicu. Mislio sam da ću se onesvestiti od gladi. Seo sam ispred jednog restorana sa terasom. Debeli Švaba je sedeo za prvim stolom do izlaza. Konobar mu je doneo biftek i tanjir pun krompira. Zurio sam u njega i oblizivao usne, kao nenormalan. Švaba je uzeo prvo parče mesa, ali se zagrcnuo. Počeo je da kašlje, a potom je ustao i otišao u restoran do šanka da traži vode. U istom momentu sam skočio i našao se pred njegovim tanjirom. Zario sam celu glavu u njega. Švaba se vratio i u momentu se zbunio kada me je video. Stajao je par minuta misleći da ću pobeći, ali se ja nisam obazirao. Trudio sam se da pojedem što više. Ščepao me je s' leđa i bukvalno izbacio preko stola na ulicu. Nisam mario, bio sam zadovoljan pošto sam konačno nešto stavio u usta.
Dve večeri kasnije, ponovo smo se uputili ka baru. Kada smo došli, bio je krcat. Svi su gledali TV. '' Malvinas, Malvinas, Argentina se predala! '' vikali su Baskijci i grlili se od sreće zato što je omražena Argentina, španskog govornog područja, pala u ruke Engleza. Nismo mogli da verujemo. U roku od pola sata ulice su bile pune engleskih navijača koji su slavili. Pridružilo nam se pola Bilbaoa. Kupali smo se u fontanama. Gazde lokala su nas častili pićem. Kakva noć, puna emocija! '' Dobili smo rat, dobili smo rat! '', orilo se ulicama grada. Bio sam izuzetno ponosan dok su sve TV stanice prikazivale gvozdenu lejdi Margaret Tačer kako objavljuje vest o pobedi Engleske. Policija na ulicama Bilbaoa je takođe bila fenomenalna. Ništa nam nisu branili. Pustili su nas da slavimo do kasno u noć. U ranim jutarnjim satima, Vilis i ja, obojica dobro pijani, smo skinuli sa jarbola baskijsku zastavu i poneli je kao suvenir.

Biti pravi vjernik znaći ići svaki dan u Crkvu!

Ljudi, prijavite se na Power Soccer, stvorite svoj klub i igrajte sa svima u svijetu.Hrvatska vas treba (tek smo 34 u svjetskom poretku)

http://powerfootball.miniclip.com
Treba vam za ulaz samo mail, a igrat možete počet praktički odmah.
Nema bolje i zabavnije igre (čuvajte živce usput).

FA Cup

Tko ne zabije - prima ....

Sothend jedno 15 min nije presao centar i onda kontra i Cech odbrani mrtvi zicer ...sut glavom sa 4 metra!!!!

I jos jedan neverovatan promasaj Lamparda..ovo je da ne poverujes!!!!

sad će ih chelsea satrati u drugom poluvremenu...

Ipak 1:1 Ballack posle jednog odbitka......