Reč je, naravno, o revanš susretu četvrtfinala Kupa evropskih šampiona između fudbalera našeg kluba i čuvenog engleskog sastava koji je u istoriju ušao pod imenom – „Bezbijeve bebe“.

Taj mladi i supertalentovani tim, koji je pažljivo selektirao i vodio legendarni Mat Bezbi, bio je jedan od najvećih koji je ikada gostovao u našem glavnom gradu. Sudbina je htela da se dve velike ekipe, koju su sačinjavali sve sami reprezentativci Jugoslavije i Engleske, sastanu u četvrtfinalu trećeg po redu izdanja eminentnog klupskog takmičenja koji je pokrenuo ugledni pariski „Frans fudbal“.

Oba tima su lako izborili plasman među osam najboljih ekipa Starog kontinenta. Crvena zvezda je najpre deklasirala Dudelanž (5:0 i 9:1), a potom nešto teže izašla na kraj sa Norčepingom (2:2 i 2:1). Mančester Junajted se, s druge strane, poigrao sa ekipom Šemroh roversa (6:0 i 3:2), a onda eliminisao kvalitetnu prašku Duklu (3:0 i 0:1).

I, onda, u četvrtfinalu, žreb je dodelio jedne drugima.

Prva utakmica odigrana je 14. januara 1958. godine, po gustoj, gotovo neprobojnoj magli na prepunom „Old Trafordu“. Naš tim se držao dosta dobro, čak je neko vreme i vodio pogotkom Lazara Tasića, koji je u 35. minutu oštrim udarcem iz daljine savladao Harija Grega. Domaći tim je u drugom poluvremenu počeo da juriša u talasima i svoju nadmoćnost krunisao je golovima Bobija Čarltona u 63. i Kolemana u 71. minutu. Mančester je imao još nekoliko sjajnih prilika za gol, a što je pobedio samo sa 2:1 „krivica“ je našeg golmana Vladimira Beare, koga je engleska štampa u izveštajima posle meča prozvala – „Crni panter“.

Posle ove utakmice igrači oba tima družili su se na prijemu koji je upriličio gradonačelnik Mančestera. Menadžer engleskog tima Mat Bezbi biranim rečima govorio je o Crvenoj zvezdi. Oduševljen igračkim sposobnostima naših igrača odbio je da prihvati ulogu favorita u revanšu, predosećajući veliku i neizvesnu borbu.
„Crvena zvezda ima sjajan tim koji igra odlično na domaćem terenu. Nama nikako ne bi odgovaralo da se utakmica igra po velikom mrazu“, rekao je tada legendarni Bezbi.

Osvanuo je i 5. februar 1958.

Utakmica je bila zakazana za 14.45 časova. Kapije stadiona JNA bile su otvorene tačno u podne i vrlo brzo tribine su bile ispunjene do poslednjeg mesta. Stative su, da bi se dobro videle zbog snega koji je bio na terenu pre susreta, bile ofarbane crnim prugama.

Navijači Crvene zvezde, međutim, već u prvih pola časa igre doživeli su pravi „hladan tuš“. Zahvaljujući greškama domaćih fudbalera Mančester Junajted je poveo sa čak 3:0 i na pomolu je bila rezultatska katastrofa. Već u 2. minutu Tejlor i Vajolet su uzeli loptu Mitiću i Vajolet postiže prvi gol. U 30. minutu Čarlton oduzima loptu Kostiću i pogađa mrežu, a samo minut kasnije Spajić je u gužvi pred golom Crvene zvezde loptu kratko odbio do Čarltona koji je po treći put savladao Bearu.

Posle opšteg sumornog raspoloženja na stadionu je u drugom poluvremenu zavladala prava euforija, pošto je Zvezda odigrala čudesno drugo poluvreme, stigla do izjednačenja, pa i stvorila nekoliko šansi za pobedu!

Preokret u igri najavio je već u prvom minutu nastavka Bora Kostić, koji je snažnim udarcem iznenadio golmana Harija Grega. U 50. minutu penal za Zvezdu! Tasić kreće da izvede najstrožu kaznu i – smanjuje rezultat na 2:3. U tom trenutku navijači Zvezde kao da osećaju da njihov tim ima snage da napravi totalni obrt i čak seplasira u polufinale. Ambicije rastu kad Bora Kostić postiže izjednačujući pogodak. Nažalost, do kraja utakmice ostalo još malo vremena, bio je to poslednji pogodak na utakmici. Ukupnim rezultatom 5:4 Mančester Junajted se plasirao među četiri najbolja tima u Kupu šampiona.

Zla kob je, međutim, htela da na polufinalni susret Milanu Englezi ne odu u najjačem sastavu.

„Bezbijeve bebe“ su u slavu krenule na okrutniji način. Kroz smrt.