Neke procene govore da 60 procenata ljudi u Srbiji navija za Zvezdu, 30 za Partizan a ostatak za ostale. Neku ozbiljniju lokalnu podrsku ima Vojvodina, a za ostale klubove navija po par hiljada ljudi (Radnicki Nis, Radnicki Kragujevac, Smederevo, OFK Beograd, Rad, Jagodina, Spartak, Javor Ivanjica, Hajduk Kula, Zemun). Neki klubovi uopste ni nemaju publiku, kao sto su BSK, Cukaricki, Metalac itd. tako da mi nije jasno cemu oni uopste i sluze.

Razlozi za ovo su istorijski, pretpostavljam. Otkada se krajem pretproslog veka lopta zakotrljala u Srbiji imao si uvek po dva ozbiljna kluba iza kojih su stajale drzavne strukture, uticaj i novac (u periodu izmedju dva rata to su bili Jugoslavija (danas CZ) i BSK (danas OFK Beograd), iza drugog rata Zvezda i Partizan i tako je ostalo do danas. Dok je bila ozbiljna yu-liga u Srbiji i nije bilo drugih prvoligasa osim Zvezde, Partizana, Vojvodine, niskog Radnickog i povremenih uzleta OFK-e, a znalo se koja dva kluba su imala podrsku, novac, kakvu-takvu tradiciju i sposobnost da sklope konkurentne timove i dovedu igrace iz cele bivse nam drzave.

Licno sam najsrecniji kada vidim pune tribine u Nisu, Smederevu, Kragujevcu ili Zrenjaninu. Na zalost, to se dogodi samo kada tamo gostuje neki od dva najveca kluba. Iz nekog razloga nije zazivela ta lokalna ili regionalna podrska klubovima, ali mi se cini da se nesto na tom planu ipak desava. I treba da se desava, jer svi znamo sta nam je donela tzv. tramvaj-liga sa onoliko klubova iz Beograda (prvoligasi su bili loklane mafijaske podruznice kao sto su Radnicki NB, Zeleznik, OFK Zvezdara, Bezanija i sl.). Sada ipak imamo Suboticu, Ivanjicu, Smederevo, Jagodinu, Lucane, Cacak, Kulu, Indjiju a u perspektivi i Kragujevac, Nis, Zrenjanin, Novi Pazar, Uzice itd. Nadam se da ce postepeno rasti i lokalna podrska tim klubovima, jer u tome je jedini spas zadomaci fudbal.