Članovi Barselone: od Pape do Pešića

Dokaz privrženosti Barseloni: članska karta Svetislava Pešića

„Bivši trener fudbalera Barselone Frank Rajkard i ja smo istog dana, pre pet godina, postali članovi Barselone i od tada plaćamo godišnju članarinu od 100 evra, što znači da naš novac odlazi u Barselonin budžet. Dan pre toga pozvao me je predsednik kluba Đoan Laporta i pitao da li bih hteo da postanem član kluba, što sam odmah prihvatio”, kaže trener košarkaša Crvene zvezde Svetislav Pešić koji je Košarkaški klub Barselona (sekcija fudbalskog kluba) odveo do istorijskog uspeha – osvajanja triple krune 2004. godine (liga, kup, Evroliga).

Kod nas se poslednjih meseci, kada se govori o „vlasničkoj transformaciji klubova”, često pominje španski i „polušpanski” model kao „najbolje rešenje” za naše najveće klubove. Doskorašnji predsednik Fudbalskog kluba Crvena zvezda Den Tana, koji je veče uoči podnošenja ostavke na tu funkciju razgovarao s Đoanom Laportom u Barseloni, imao je žarku želju da u Zvezdi kopira Barselonin sistem. Međutim, za nepuna 24 časa njegov naizgled nepokolebljivi stav („neću podneti ostavku”) istopio se kao sneg u proleće.

I njegov naslednik Vladan Lukić smatra da je za Zvezdu jedini spas „španski model”. Prošle nedelje je izjavio za „Politiku” da su „najbolja opcija sosiosi (članovi) kao u Realu i Barseloni” i da je „ubeđen da bi Zvezda imala više od 50.000 članova koji bi birali predsednika i uticali na sudbinu kluba”.

I od Dena Tane i od Vladana Lukića o „sosiosima” mnogo više zna „sosio” Svetislav Pešić koji smatra da i naša dva najveća kluba mogu da se organizuju na takav način. Upitan da li bi bio spreman da postane Zvezdin član, ako bi se organizovala kao Barselona, Pešić je odgovorio:

Više od kluba: Na Barseloninom stadionu piše isto što i na članskim kartama

Evropski prvak Barselona je pre šest godina imala 90.000 članova, a sadašnji predsednik Laporta (advokat, 47 godina, došao 2003), čija su sva tri deteta „sosiosi”, uvećao je članstvo na 160.000. Mnoge poznate ličnosti, pre svega iz Katalonije, jesu članovi Barselone. To je bio, recimo, i Papa Pavle Jovan Drugi (1982. godine dobio člansku kartu broj 108.000), a danas je jedan od njih čuveni tenor Hose Kareras. Barselonin „Nou kamp”, najveći stadion u Evropi (98.772), nije dovoljno velik da bi na njemu mogli da se smeste svi „sosiosi”. Ali, biti „sosio” ne znači imati svoje mesto na stadionu, o čemu Pešić kaže:

– Članske i pretplatne karte nisu isto. Retki su sosiosi koji imaju obezbeđeno mesto na stadionu. U takve spadamo, na primer, Bodiroga i ja, jer smo zadužili klub. Ali, ako bi neko pošao s nama, morao bi da plati. Tamo nema poklanjanja ulaznica kao u Srbiji.

 „Besplatne ulaznice” su po Pešiću veliki problem srpskog sporta. Smatra da i Košarkaški klub Crvena zvezda mnogo gubi zbog toga:

– Očigledno je da Zvezda mora negde da zaradi da bi mogla da živi. Para od publike sigurno neće biti barem u naredne tri-četiri godine, jer naš navijač nije navikao da plaća ulaznicu. Ovde je situacija takva da i navijač koji može bez problema da plati kartu, više voli da je dobije besplatno, samo da bi imao neki status. Status ti je viši ako ne platiš ulaznicu. Trebaće vremena da se to izmeni…

Pored toga što plaćaju ulaznice, „sosiosi” imaju pravo glasa (sasvim suprotno je u Srbiji u kojoj oni koji kažu da su najodaniji navijači niti plaćaju članarine niti ulaznice). Ali ne svi, već samo „kompromisariosi” (biraju se među „sosiosima”: na svakih hiljadu sosiosa dolazi jedan kompromisario) kojih Barselona i Real imaju više od hiljadu.