Glede Džaje. Već su ti drugi objasnili to sa ex-YU i drakonskim zakonom kojim se zabranjivao odlazak pre napunjene 27. godine (i odslužene vojske!). Kada ja Džaja ispunio te uslove, počelo je sa nagadjanjima u koji će strani klub. Kada je, na kraju, potpisao za Bastiju (za koju niko do tada nije čuo) ljudi su mu u stvari skidali kapu - otišao je za velike pare u klub u koujem uopšte nije morao da trči i gde je bio dočekan i slavljen kao božanstvo.

Da li bi ti, sa punih 29 godina i bezbroj povreda i operacija iza sebe, baš želeo da igraš za Ajax ili Juventus?  Njemu je bilo najvažnije da drmne neku kintu, ali da se baš ne muči mnogo (uostalom, već sam ranije napisao da je on u Zvezdi bio najlenjiji igrač za kojeg su morali da rade barem po trojica vodonoša).

 

Što se Duleta tiče, on nikada nije bio veliki talenat, ali je imao srce... mojo! Realno, on i nije bio neka klasa da bi mogao da igra u Bayernu, recimo, ali ne bih se složio ni sa ocenom da nije imao nikakvu karijeru. Najbolje mu je bilo u  Cannes-u  gde je bio najpopularniji igrač (zamisli da živiš na rivijeri, u Cannes-u, i još da pikaš fucu za pare!!!) i gde je posle doveo svog dobrog prijatelja Boru Primorca (da!).

Pižon? On je po meni najtalentovaniji od 4 zvezdine zvezde (Šekija ipak nisam gledao), ali mislim da je imao veliku manu što je bio fizički slab. On sa takvom konstitucijom jednostavno nije mogao da igra u tvrdim ligama Zap. Evrope. Takodje, i njega je još kačio taj glupi zakon o zabrani odlaska pre 27. godina.

Kod Pixija je stvar jasna - povreda i kraj. Divim mu se da je uopšte mogao posle da postane najbolji igrač J lige (u kojoj je igrao i Zico).

 

Ja znam da si ti veliki poklonik Šurjaka, ali ne bih se baš složio da su PSŽ i Udineze bili svetski klubovi kada je on igrao za njih. Slažem se, medjutim, da su Buljan i Oblak imali zapažene karijere u inostranstvu. Uostalom, mislim da u tome veliku zaslugu ima Tomislav Ivić koji je u ono vreme negovao brz, eksplozivan stil igre gde se od igrača uvek tražilo da budu maksimalno fizički pripremljeni. Vujović, Šurjak, Žungul, Rožić, Frfa Mužinić, Oblak... sve su to bili igrači koji su mogli da odigraju i dvaput po 90 minuta!

U ugovor koji je potpisao je bila ubačena i jedna stavka po kojoj se Bastija obavezala da odigra prijateljski meč sa Zvezdom. I bi meč, na Marakani. E, ljudi moji, da ste vi to videli! Džaja je celu utakmicu pretrčao možda nekih 100 metara, svi u Bastiji su igrali za njega a on, ko neki dirigent, im je samo pokazivao prstom gde treba da trče i kad njemu da daju loptu!!! On je na Korzici bio ubedljivo najpopularnija ličnost (posle Napoleona, naravno).

 

nego, koliko je dzaja godina igrao u bastiji?