SEĆATE li se Simona Vukčevića, Miroslava Radovića, Nebojše Marinkovića, Milana Smiljanića, Nikole Gulana, Stefana Babovića? I mnogih drugih... Svi su nekadašnji igrači Partizana. A, najstariji među njima debitovao je za crno-bele u jesen 2003. godine. Četiri sezone kasnije, nijednog u Humskoj nema. I nisu samo oni na toj dugoj listi.
Diči se Partizan omladinskom školom. S razlogom. Dečaci u crno-belom, u raznim kategorijama, dele lekcije poslednjih godina, na domaćoj, a često i na međunarodnoj, sceni. Ali, umesto da sve što su naučili u detinjstvu krunišu partijama za pamćenje u dresu, za njih, omiljenih boja, navijači jedva stignu da im zapamte imena, a oni odu preko granice. Neki odu sami, neki ni ne znaju zašto su negde poslati, treći su, pak, prodati za lepe sume. “Zemunelo” je izgleda rasadnik talenata - za prodaju.
Od “ispisnika” jedino je Nemanja Rnić i danas, četiri godine kasnije, u Partizanu. Jedini on je slavio “davnašnju” titulu od pre tri sezone, slavio prolaz u evropsko proleće. “Bebe” iz škole pored njega su sada još Jovetić, Obradović, Lazevski i Knežević.
- Vukčević, Radović, Veselinović, Drinčić, Babović, Sulejmani, Grubješić, uz Rnića, Smiljanića, braću Marinković, Jovetića, Gulana, Bosančića, činili bi danas odličan tim! Oni što su pre tri godine postali seniori, danas bi bili nosioci igre. Bar da im se pružila prava šansa, pa da čovek kaže da ipak nisu za Partizan... - pričao je pre pola godine za “Novosti” direktor omladinske škole crno-belih Nedeljko Kostić.
Od tada, preko granice su otišli i Milan Smiljanić, Nikola Gulan, pozajmljen je u Grčku Nebojša Marinković, a u ovom prelaznom roku već su kofere spakovali Nenad Marinković i Ivan Radovanović. Možda će i Miloš Bosančić.
Istina je da je dobar posao za svaku omladinsku školu, ako godišnje stvori po dvojicu fudbalera za prvi tim. Partizan uveliko prebacuje tu normu, ali na silu. Svaki novi trener, a Jokanović je šesti za samo tri sezone (!), gurao bi u prvi tim neke svoje “bebe”, koje je on snimio u omladincima, a one prethodnikove gurao bi u ćoškove. Maltene, terao je klub da ih pošalje negde na pozajmicu, proda. I tako se, između ostalog, lista “bivših” samo produžavala.
- Oni moji klinci su već omatorili - ne bez gorčine znao je da kaže Vladimir Vermezović posle odlaska iz Partizana, na pitanje gde nestadoše za tren oka njegovi puleni koje je doveo do crno-belih seniora.

Neke mlade nade donele su značajan novac Partizanu, što je bio razlog prodaje. Letos je od novca dobijenog za Milana Smiljanića i Nikolu Gulana, “parni valjak” potpuno renovirao tim, koji je lako stigao do jesenje krune. Pre dve zime u Saturn je otišao Simon Vukčević, u pravom trenutku, kada je postalo jasno da mu je srpsko-crnogorska liga postala tesna.
Međutim, prodaja Miroslava Radovića u poljsku Legiju pre godinu i po dana, za 750.000 evra ili puštanje Stefana Babovića u OFK Beograd, onda kada se očekivalo da “buknu” u dresu Partizana, pre bi moglo da se oceni kao promašaj kluba. Dok je beg Miralema Sulejmanija u holandski Herenven samo još jedna tužna priča srpskog fudbala, sa nemalim brojem sličnih slučajeva u proteklih deset godina.
Kako je Nikola Drinčić bio dobar za turski Gaziantep ili našu mladu reprezentaciju, ili sada Ivan Radovanović, velika želja italijanske Atalante, a nisu bili po meri Partizana, ostaje pitanje.

JEDINO JOVETIĆ NIJE NA PRODAJU
ZA promenu, ipak, prvi put u ovom zimskom prelaznom roku čulo se da jedan igrač nije na prodaju. Čelnici kluba odlučili su da odbiju svaku ponudu, do daljeg, za Stevana Jovetića, još jednu “bebu” iz omladinske škole. Mladi Podgoričanin ostaće u Humskoj do leta, ukoliko ne uspe rukovodstvo Partizana da ga nagovori da produži ugovor.
Međutim, i na prodaji za šest meseci za sumu od sedam-osam miliona evra, koliko se pominje da je cena za Jovetića, moći će samo da se čestita.

UGOVOR PA KALJENJE
SMISAO omladinske škole Partizana je verovatno i u tome da se stvaraju i igrači koji će biti prodavani drugim, manjim klubovima. To su fudbaleri koji nisu dostigli kvalitet neophodan za prelazak u prvi tim crno-belih.
Problem je, međutim, u tome što su čelnici kluba i sa velikim brojem takvih fudbalera potpisivali profesionalne ugovore, a onda ih maltene istog trenutka slali na pozajmice, sa kojih se nikad nisu vraćali u tabor Partizana. Selili bi se od kluba do kluba, daleko od Humske, dok im ne istekne ugovor. Na taj način se desilo da crno-beli u jednom momentu na platnom spisku imaju više od 50 fudbalera, iako ih je 25-26 treniralo sa prvim timom u “Zemunelu”.