Ova mi je najjača

Prolazim kraj dvorane Doma Sportova taman pred završetak utakmice i doslovce ne znam šta da mislim, nit je netko bio tužan, nit se netko radovao i blage veze nisam imao dal su ispali i napravili još jedan rezultatski podbačaj u prosječnoj ligi.
Iskreno se iz svega srca nadam da neće se Dinamo ikada u tako nešto pretvoriti, ja osobno jesam izgubio dio emocija koji sam nekada imao(radi onog Sheriffa, ono me uništilo i dotuklo toliko da danas imam poslijedice), ali većina ljudi nije, pa sam tako u najmanju ruku uvjeren da ako kojim čudom izgubimo u subotu, da će se to itekako primijetiti. Odnosno, da će i kod ovakvog stanja Dinama, ljude stvarno "dirnuti" poraz ili pobjeda.

a kaj bi trebali... vidjeli su da je ekipa dala sve od sebe, da se borila koliko je mogla u tom trenutku... jbg, izgubili smo... i kaj bi sad trebali... ljudi su se dobro zabavili i to je najvažnije... a to kaj misliš da im je svejedno kaj smo ispali - grdo se varaš...

pa sve ok, ali i ja imam osjećaj da je uz dinamo vezano puno više emocija onih koji ga prate - što je u konačnici i normalno...

Ja sam nakon dinamovih ispadanja redovito vidio ponekog kako skoro pa tuli, a face ko da im je netko umro je valjda imalo 90% ljudi. Nikad neću zaboravit ono nakon Sheriffa, to me valjda dodatno uništilo.
Ovdje nisam ništa od toga vidio, totalno bezdušno. Nema jebene šanse da bi volio da se u to Dinamo pretvori i da je bitno samo zabavit se i popit piće. Za to idem u kino, Dinamo mi je (nekad bio) puno više.

A ovo nekad bio stvarno nema veze sa Mamićem ni Boysima ni biločime. Taj Sheriff mi je jedan od dva događaja u životu koji su me emocionalno skroz ispraznili. Ne dao Bog da se više ponovilo, jer koliko god sad hladnije pratio dinamove utakmice, toliko mi je žao svih onih slavlja nakon preokreta sa NEC-om, oni euforičnih dana prije Werdera, one euforične pobjede nad Ajaxom....itd.
Zadnji puta sam pravu nervozu osjetio zadnjih 10 minuta s Malmom, ali to je iznimka.
Ja sam stvarno ljubomoran na ljude koji i dalje emocionalnije to prate od mene....iako su istina Bog, češće žalosni nego sretni s obzirom da nas sitne stvari više i ne vesele.

aj molim te, iako nije mjesto za to reci zasto je polufinale ebela podbacaj ? mislim da bi svatko od nas tko ih koliko-toliko prati potpisao polufinale, tako da ja nikakav podbacaj ne vidim... stovise, mislim da je sezona odlicna , svaka cast i igracima, svima u klubu a posebno svima na tribinama... bolje si negdje na yt (kad bude) pogledaj kako je izgledala dvorana 20 min nakon tekme... jedan od igraca doslovno guta suze u intervjuu i svima se ispricava (iako nema zasto), trener se svima ispricava kaj nisu donijeli kantu (iako se nema zasto ispricavat)... e kad tako nesto dozivimo kod DInama, onda cemo znati da smo na pravom putu

Najviše mi je žao onog sa Villarrealom. Ne mogu poreć da sam bio jako sretan, ali brate mili, kad sam vidio doslovno invalide koji od veselja su umalo prohodali(ne zajebavam se), ja sam prema njima bio najnesretniji čovjek na svijetu. A skoro svi su bili takvi.

A onakvi porazi kao sa PAOK-om bi me inače dotukli skroz.