kada taj dan nisam doživio kolektivno cipelarenje, neću nikad

bio na istoku dolje, došlo par frendova iz ZG, njima sam kupio karte za sektor do našeg, u mojoj grupi nas je bilo pet. I krene utakmica, Dinamo zabije prvi gol, ja jedini skočim i dreknem na cijeloj tribini 😀

zabije Dinamo drugi, ja opet dreknem i skočim jedini na tribini, a publika se okreće štae ovo, tko je ova budala, neki u daljini šalju fakač (srednji prst), neki bosanski grb, moja ekipa me smiruje, daj ne budali

nakon dvije minute dođu dva namrgođena tipa, jedan sjedne pokraj mene, a jedan iza mene 😂 čuvaju me, spremni za napad

zabije Dinamo treći gol, a ja se kulerski okrenem ovom "stražaru" pokraj mene i na češkom "a jebote, kakva je to obrana"... i tip me gleda ništa mu nije jasno

završi utakmica, moje iskusno stadionsko oko vidi da je moj "stražar" otišao malo gore, priča nešto sa skupinom nekih drugih kežualaca i gledaju u mojem smjeru

i ja ništa, skupim ekipu, idemo mi polako prema izlazu. Osjećamo se nezgodno ko zebre u nacionalnom parku u Keniji. Dođemo do gore, tamo kornjače i jedan od kornjača pokazuje prstom prema meni. Te iste kornjače su imale nesporazumak s BBB 4 sata prije na Staromaku (Staromestske namesti). I ja samo polako prolazim i.... prođem

duboki uzdah i razmišljanje "prestar sam ja za ova sranja"

sat vremena kasnije smo s ekipom u poznatom restoranu "U vejvodu"... sjedimo za stolom, a ono u restoran uđe skupina od 20 namrgođenih likova, svi isto obučeni da ne bi privlačili pažnju. BBB. Tu ste dečki