Manit je svak ko s ovin dinamovcin ovde - ili bilo di drugdi - raspravlja o paran. Nisan za neku segregaciju ali brte ako ima ikakav administrator tutek unda bi bilo estecki i moralno, pače humanitarno i dostojanstveno zbanat, blokirat i zapričit sve postove koji na naš dijo krugovalno-mrežnog područja dopiru od dinamovaca u kojiman se pojavljuju riči kuna, euro, transver, pojačanje i prilazni rok ... Prchin ti patku Pekinšku! Živin u Metroploli ali u sesvete iđen autoputen da ne vidin onu ruševinu kraj zvirinjaka koja će se sad obnavljat sedmi put (sedan puta 100 milijuna eura) a  ni nakon toga naravski neće bit završeno ništa jer dok god jedna travčica na terenu strši za pola milimetra uvik će se nać skupina kleptomana koji će podilit ti sto milijuna puta iks! Kad god u kasliću nađen račun od smeća, vode ili plina okrićen ga prema svitlu i gledan kad će finigranski ugradit na nj likove novotnija, andersena onoga litvanca ili one japančine što je svojedobno leta dvajest minuta po maksimiru za sto iljada po sekundi. Još se budsin noću i sanjan canjugu u loži, sanjan suca Novaka, sanjan zadnju minutu na Kantridi, pucan u boga stinan jer je to bila moć kojoj je i on podlega pa je dopustijo i antigravitacijske fenomene tipa gol Hajduku s trijest metara od onog našeg izdajice (Mladinića, Milanića - ona kovrdžava kukavelj čije ime više niko ne zna!)

Deset godina je Hajduk bijo u institucijonalnon smislu ko govno na asvaltu! Ko neka alkajida - u boljen društvu je tribalo šutit di nan srce vuče! Sa stanovišta moje firme mogu posvidočit kako je konkurencija 'ničin izazvana' popunjavala uplatnice na račun Nji i unda s njiman mavala koda je Crveni križ, Sirotište ili Bolnica a ne priključenje skupini mlatimudana koji češu jaja s tuđin paran i određuju na tržištin pravila života i smrti. Moj tetak Šime uvik govori da su dvi nesritne činjenice odredile sudbinu Lipe naše - prva je ta što Milošević nije volijo pichku (jer bi se zeru opustijo pa ne bi pobijo vliko ljudi i sorijo tliko kuća) a druga je što Prvi i Jedini Presjednik nije moga dvaput na nogi i nije razumijo nogomet. Da je razumijo, pustijo bi da momci igraju a ne bi se organizirala štafeta Njemu i Canjugi.

Zato je Ovin bolje šutit ako se već ne mogu odreć tog neslavnog dila vlastite povijesti. Uostalon, eto nas u Maksimir pa da vidimo di smo sad! I kretenu je jasno da nismo ni u ovon prelaznon roku mogli konkurirat Njima paran. Ko god je doša k nami nije iša isključivo za paran. Metnimoreć, da je mali Ante dinamovac (što je grdo i pomislit a kamoli napisat!) igra bi naravski u Nji! Eto tako je to i dan danas ... Tetak Šime uvik govori: moreš šta oćeš, ali ne mereš doklen oćeš! Uostalon: naprid Bili!