Ja po n-ti put kažen- odredite ciljeve.
Ako je cilj borba s dinamom za titulu ovo proliće- onda vučević nije rješenje za klupu hajduka.
Ako je cilj građenje igre, igre kojom će se kontrolirat zbivanja na terenu i koja će garantirat dominaciju kontra lošijih protivnika- ja smatram da jest.
Jučerašnja utakmica je jako nerealno ocijenjena. Varteksu sam u sinoćnjoj utakmici izbrojia 3 šanse- one kod 1. I 3. Gola su realizirali, i još je bila brlečićeva nakon prekida. I kod 1. I kod 3. Gola šanse za varteks su došle nakon evidentnih grešaka hajdukove obrane.
Hajduk je stvorija također 3 prilike- kad je izbacilo andrića u dobru pozicviju za šut iskosa s liva a on je očajno puca, te vukušić x 2, prvo ona situacija kad je ljubičić dobija žuti za simuliranje, a druga pri krajukad je iša 1 na 1.
Uz ovo bilo je par šuteva izvana s obe strane od kojih je jedan varteksov uša u gol, te par gužvi u 16m.
Ja ne kažem da je ovo sa strane hajduka dobro- nije, ali nije ni“katastrofalan poraz“.
I u tome je problem, po meni.
Naime, ovo stvarno nije dobro, nije dovoljno dobro za osvajat bodove u hnl- dakle, nije dobro.
Međutim, ovo šta se zbiva s igrom hajduka smatram procesom. Mislim da igra ipak napreduje. Istina Bog- sporo, ali napreduje. Problem je šta su svi u splitu štufi i siti toga da hajduk nema rezultate ni dominaciju na terenu, da nema pobjede ni titule. I žele pobjede i titule sad, odma, u jednu sezonu. Ne ide tako.
Mislite vi šta oćete- al ni toliko spominjani boloni ni sollied, a posebno ni špaco ni reja ne bi uspili izvuć ovu sezonu do titule. To je moje mišljenje. Moguće da nisan u pravu, naravno- al poprilično san uvjeren da ne bi...
Pitanje je šta je hajduku u ovom trenutku potrebnije? Titula ili jasna, razrađena igra, na kojoj će se radit U KONTINUITETU? U malih miljun razgovora i postova san pokušava ljudima objasnit koliko je važno imat identitet igre, koliko to olakšava igranje i općenito- kompletan stručni rad u klubu. I ljudi me obično blido gledaju.
Hajduk je osvojia titule 03/04 i 04/05. Super- pišu se 2 titule. Ali, šta je hajduk dobija od te dvi titule? Je li posta moćniji s njima? Jel igra napredovala? Jel ostvaren kakav takav rezultat u evropi?
Iskreno- sve čega se ja sićan u te dvi sezone je kranjčarr na terenu i zijevanje već negdi oko 20.-25. Minute na poljudu. Sad ću rećč nešto radi čega će me mnogi „pravovjerni“ osudit- nije hajduk tada osvojia titule jer je bija jak i moćan, nego jer su drugi bili slabi.
Igre nije bilo. Ni te dvi sezone, a još manje posli toga.
Igre nema ni sada. Al ja vidin čovika koji jede govna kojima se svi nabacuju po njemu jer ima muda ustrajat na svojoj viziji, svojoj ideji hajdukove igre. Branim vučevića? Da, jesam, svatite to kako oćete i lipite mi etikete koje oćete, čovika niti znan niti iman šta od njega. Al stvarno virujen da je na ispravnom putu, pa i nakon 0-3 u varaždinu.
Šta je to ispravan put? Nastoji svim silama gradit igru. Nastoji stvorit jasnu, prepoznatljivu igru u kojoj neće bit kompromisa. Ja mu zamjeran samo 2 stvari.
Jedna je šta nije još rigidniji u držanju za svoju viziju igre, odnosno šta posve ne zanemari rezultat, jer bili 2. Ili 3. Na kraju- sve isto je potpuno.
A drugo je šta lipo javno sve živo ne reče šta neki lapani u klubu rade, čime itekako utječu na rad struke i u orvoj i u školi, a o čemu se još i malo zna.
I sad- nastojaću bit šta konkretniji.
Igra koju traži je igra kontrole posjeda. Igra koja će imat širinu. Igra u kojoj će se pasevima doć do prilike. Igra u kojoj će svaki igrač TOČNO ZNAT ŠTA MU JE RADIT NA TERENU! Dakle, igra uloga. Ono čemu današnji balun teži. Igra u kojoj kolektiv odlučuje, a ne pojedinac. Težnja def. Faze igre je da se ona smanji na minimum. Šta duže kontroliraš posjed- manje se moraš branit. Šta se manje moraš branit- manja je šansa da će ti neko zabit. A kad se braniš- braniš se agresivno, napadajući protivnika visoko, ne dajuć mu ni vrimena ni prostora da ti se približi. Ovime mu ometaš samu konstrukciju napada i siliš ga na stihiju i duge balune, a sebe štediš šprinteva iz faze napada u fazu obrane-tu je potriošnja ogromna.
Ovo nije, kako mnogi pišu- barcina škola igre. Ovo je nizozemska škola igre, to je nešta šta su nizozemci uveli prije 40 JEBENIH GODINA! Ne mislite liu da je vrime da i mi počnemo s tim? Pa i po cijenu poraza?
Traghedija je znate šta? To šta je igra strahovito napredovala zadnjih 30 godina, a hajduk je prije 30 godina igra, ne bolji(iako je naravno i igra bolji balun za svoje vrime nego danas), nego MODERNIJI balun nego danas. To je tragedija. I zato još jednom- serem se ja na zadnje 2 grgićeve titule, eto mu ih, šta se mene tiče.
Konkretno- najveći problem hajduka danas je stanje psihe u koje su igrači upali. Letargija, defetizam i slično šta se dogodi kad zaredaju loše predstave i rezultati. Zato i mislim da bi gv jednostavno triba , pa i po cijenu svoje trenerske kože, posve skinit imperativ rezultata s njih u ovoj polusezoni. I odgovornost posve pribacit na sebe.
Igrači hajduka nisu nogometno odgojeni da adekvatno mentalno odgovore na zahtjeve igre koji se pred njih stavljaju- igra posjeda baluna, kontrole događaja, STRPLJENJE- to su koncepti koji se teško probijaju do nečijeg mozga ako je godinama tretiran i odgajan(nogometno) drukčije.
Nadalje- u nas ne postoji „kultura pasa“, osnovni „alat“ svih vrhunskih nogometnih ekipa današnjice je PAS! Njegova vrsta i kvačliteta. Sve ono šta mu prethodi i slijedi, sve ono šta ga omogućava i sve ono šta on omogućava. U hajduku pas je nužno zlo ili privilegija „desetke“.
Okomica, ili killer pas nije nešta šta tražiš s loptom u nogama, već se on naprosto dogodi kad se uspostave uvjeti da se dogodi.
Pas unazad nije zlo ni poniženje, pas unazad je samo relej za novi napad.
Paralelni pas mora bit siguran, al je nužan. U hajduku ga se igra tek nakon šta se dobro pogleda ima li ijedna opcija za okomicu, za koju nakon sekundu dvi šta je balun u tvojim nogama viuše ne postoji ni 3-4% šanse da uspije ili igraš kontra neozbiljne ekipe. Ovo se teško „vata“ u mozak naših igrača.
Nadalje, kretanje bez baluna je ključ- posebno kad je „ucrtano“, kad se radi na linijama kretanja. Recimo, sinoć, u dosta navrata su bočni igrači, i sačer, al puno više tić, se s boka uvlačili u sredinu da bi lakše primili balun- jer tada u protivničkoj zoni mora doć ili do preuzimanja ili do izlaska igrača sa svoje pozicije-šta razbija zonu i stvara rupe u njoj. I ova „finta“ je dosta puta prošla, posebno je tić to dobro i pametno radija, dosta baluni je primija i time prinija igru prid varteksov gol.
I recimo, ovaj detalj uspije riješit problem inače najsloženijeg mehanizma igre u današnjem balunu- kako se približit protivničkom golu, kako doć u poziciju za stvorit šansu?
Šta me dovodi do pitanja timske igre. U hajduku svaki igrač loptu daje dalje od sebe tek nakon šta se riješija protivničkog igrača koji ga napadne(nemojte me bukvalno svatit), umisto da pas koristi ka rješenje za svoje probleme. Dodušpe- tu su često krivi i drugi, jer mu taj pas ne otvaraju. Ovo je recimo veliki problem kod tomasova- on nije naučija igrat sa suigračima- on igra sam, on uopće nema osjećaj za situaciju, njemu je pas- napor, umisto da mu bude prirodan.
Defenzivno- igra zadnje linije je, izuzev maločinu kardinalnu grešku(ima je jednu i jonjić), bila jako dobra, možda i najbolja ove polusezone! Stoperi su čim bi se igra iti malo odmakla od naših vratiju stajali agresivno na leđima protivnika, liniju su dosta hrabro držali poprilično visoko, i imali su više manje konstantu, prednji igrači su im dosta nastojali pomagat, posebno je bila vidljiva suradnja po bokovima. nastranu individualne greške- ne govorin o tome, al igrali su na način na koji se traži od njih. bar su to radili u većoj mjeri nego dosad.
Nadalje, u dosta navrata su radili ono šta wenger zove- „hunt in packs“, znači grupno su po 2-3 napadali balun.
Def presing , zapravo bolje reć- postavlkjanje u def fazi j, pa u prvih 20 minuti bilo je dosta lutanja- jer oipet se vidi da naši igrači nisu navikli na takav pristup. Instinkt ti kaže da se kad protivnik napada- povučeš. Za izać duboko i pritisnit protivnika- triba cila ekipa podnit odgovornost, ako samo 1 ili 2 ne poprate ppresing- ne samo da se sve raspada nego otvaraš ogromne rupe protivniku, jer za igrat presing- moraš napustit svoju ishodišnu poziciju u zoni(zapravo se cila zona mora pomaknit). A za to tribat imat i jaja i mozak, triba podnit odgovornost, pojedinac i ekipa. I mišljenja san da ovo nije lođše funkcioniralo od 20. Minute pa dalje.
Inače-momčad je djelovala kompaktnije nego prije, linije su stajale bliže u obe faze igre, timski rad, iako još debelo nedovoljan, je bija osjetno bolji.
I za kraj- obratite pažnju na maločinu grešku kod 3. Gola- ta greška je tipičan primjer problrema s kojima se igrači susreću nastojeć realizirat ono šta je trener zamislija. Ono šta san gori spominja- odgovornost u igri. Maloča je tu loptu moga samo onako blentavo napucat i riješi problem, „sakrije se“, nije njegov posal.
A u igri koju hajduk traži- i od srednjih braniča se traži da aktivno sudjeluju u igri, u stvarnju i kreiranju napada(sad mi pada na pamet i par dobro odrađenih izleta maloče i jonjića u polje varteksa koji su završili točnom predajom i osvajanjem prostora), da podnesu odgovornost. Maloča je pokuša i kiksa, jer nije navika na to.
A u igri koju gv želi- nema sakrivanja- ili jesi ili nisi. Tić, recimo, je pokaza da je...
