ima jedna zgodna anegdota o tom šamaranju igrača, tiče se pokojnog šjor ivana:

priča šjor ivan, dok je još bija trener juniora, da se jedan put u svlačionici nešta najidija na frfu mužinića, a da mu je ovi odgovorija. a ja, kaže on- puf trisku priko ciloga obraza. javija se jedan drugi, a ja i njemu trisku.
završija trening/utakmica, šta je već bilo, kaže ivić, izlazin ja, i dolazi mi jedan čvik, glavu veći od mene i kaže: ja san mužinićev stari, jeste vi trener ivić? kaže ivić - je , ja san, i sve se mislin kako će me sad složit na travu. a čovik će meni- dobro ste i napravili. drugi put mu zalipite dvi triske.

druga vrimena...