Spava san popodne pa ću načet još jednu temu prije utakmice sutrašnje. Za mene dva največa igrača ali i dvi najveće face hajduka zadnjih 15 godina su Dean Računica i Miki Rapajić. Ko god kaže suprotno u veliko jje zabludi. Problem je šta više nema takvih igrača ali i ljudi. Miki je podilija u životu sigurno miljun eura ako ne i dva. Takav čovik se ne rađa često i ne virujen da će se rodit u budučnosti bliskoj. Obojici ne znaš koja je bolja liva noga. Moran jedanput doć do tog Butine i pitat ga šta je pomislija u glavi kad su mu za pucat slobodni stali dejo i miki kad mu ga je dejo zabija u derbiju. ja bi prije slobodnog se maka sa branke jer znaš da je gol. Jedini žal ostaje šta se dejo kako on kaže poskliza kad je ima zabit romi za 2 : 0 na poljudu. Al jbg uvik jedan gol fali osim na 100 god Velika je žalost da jedan Dejo nije napravija troduplo veču karijeru pa on je bija toliko moderan (odličan kapacitet trke a znanje neosporno) da bi i sad moga igrat di oće. A mi na zid stavljamo ibričića kraj živih deje i plete. Ovaj grad je uvik više cijenija strane nego naše igrače i to nam nije na ponos nikako. Ima primjera masu ne da mi se sad pisat.