Koji gušt i koje zadovoljstvo, a? Još danas me drži dobra volja.

Inače kada se igra po onakvom vrimenu, i Hajduk se  uklopi u ono sivilo. Kiša pada, teren ka oranica, kroz rupe na konstrukciji te tlače kapi kiše, a igra nikakva, ali jučer su sa svojom igrom ono sivilo pretvorili u divotu, nakon utakmice skoro svi na stadionu i daju momcima pljesak, iako se većini vlaga uvukla u šupak.

To je to, to je Hajduk.

Šta je najbolje od svega, ne vuče ih jedan ili dva pojedinca na terenu šta je često znalo bit u prošlosti kada bi upali u dobre serije, nego cila momčad funkcionira savršeno, dakle ka momčad igraju odlično, stvarno se ne mogu sitit kad san to gleda zadnji put, odnosno jesan li uopće ikad vidija tako nešto u Hajduku.

Ne znan koja je klica sa Tušom, čujen i ja da ga se zove iz Serie B, ali se stvarno nadam da će ostat još barem godinu, jer je jasno da je njegova ambicija Serie A u budućnosti, ali mi ni približno dobrog trenera nećemo nać sa ovom našom trenutnom financijskom situacijom.

Sada dolaze dva teška gostovanja, Istra koja nas je zadnje dvi godine dobro guzila na Poljudu i na Drosini, i Osijek protiv kojeg smo pogotovo u Osijeku znali izgledat ka amateri kojima ispadaju tamponi dok trče.

Tu nas čeka pravi test, tu će se vidit di smo i šta smo, jesu li stvarno sazrili ka momčad, ne živin u nekakvoj euforiji ili iluziji da ćemo bit prvaci, ali neka šta duže traje ovo šta Hajduk trenutno igra

Samo hrabro Bijeli